Izvor: Kurir, 19.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JSO JE NEVIN!
Milorad Ulemek poručuje da će dokazati da Zvezdan Jovanović i „crvene beretke“ nemaju ništa sa ubistvom premijera Zorana Đinđića
BEOGRAD - Legija je pred sudom uporno ponavljao: „Nisam organizovao ubistvo Zorana Đinđića!“ Evo šta Milorad Ulemek danas o tome govori.
Gde je tačno, i odakle, ubijen Zoran Đinđić? Imate li saznanja koja bi išla u prilog pretpostavkama koje su se pojavile proteklih dana: da atentator nije pucao ni iz Gepratove 14 >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ni iz Birčaninove 6, već - iz Nemanjine 6, Nemanjine 9 ili čak iz zgrade Vlade Srbije, iznutra, iz njenog petog ulaza?
- Posle svega što sam doživeo tokom ove četiri godine - posle svih maltretiranja i napada koji traju i dan-danas, posle celog onog cirkusa koji su neki smatrali suđenjem - više me ne zanima ni odakle je ubijen premijer, ni ko ga je ubio, ni koliko je atentatora bilo! Znači: ni to da li je bio jedan ili ih je bilo 23 ili 33!
Šta vas onda više uopšte zanima?
- Zanima me jedino da isteram istinu do kraja! I zbog sebe i zbog Srbije, želim da konačno postane jasno da Zoran Đinđić nije ubijen iz Gepratove, da ga nije ubio Zvezdan Jovanović i da ni pripadnici JSO ni ja nemamo ništa sa tim atentatom. To je sve što me zanima i verujte mi da ću to i dokazati!
Koliko je, po vašim saznanjima i pretpostavkama, učesnika u atentatu realno bilo, gde su i kako, i sa kojim ulogama, mogli da budu raspoređeni?
- Kao što rekoh, to me ne zanima jer mi ne pada na pamet da radim tuđ posao i da vodim svoju istragu o atentatu. To pitanje ćete morati da postavite nadležnim organima. Možete odmah, a možete i da čekate da ja dokažem da Đinđić nije bio ubijen iz Gepratove i da bude pokrenuta nova istraga.
Ipak, ako je Đinđić bio ubijen iz Nemanjine ili iznutra, iz Vlade, kakva je to onda zavera morala da bude? Koliko su duboko učesnici morali da prodru u državne institucije i u samo Đinđićevo okruženje? Koje pozicije su morali prethodno da osvoje i kakve pripremne poteze da povlače u nedeljama i danima pred atentat?
- Ni to nisu pitanja za mene. Nikada nisam rekao da je Đinđić ubijen iz Nemanjine! To pitajte one koji lansiraju takve priče!
Treba li ovo shvatiti kao polutvrdnju da atentator nije pucao iz Nemanjine? Ako dokažete da Đinđić nije ubijen iz Gepratove, otvoriće se pitanje - a odakle je onda? Iz Birčaninove ili sa neke druge strane?
- Ništa ja ne želim da tvrdim! Kao što sam već rekao, danas, posle svega, ne zanima me ni odakle, ni ko, ni šta! Jedino što mogu sa sigurnošću da tvrdim jeste da ni Đinđić nije pogođen iz Gepratove! Za to, uostalom, postoje kako materijalni dokazi tako i živi svedoci. Šta Srbiji za utvrđivanje istine još treba? Možda sam Isus siđe sa nebesa i da svedoči?!
Ako eventualno i uspete da dokažete da Đinđić nije ubijen iz Gepratove i da na njega nije pucao Zvezdan Jovanović, ostaće nerazjašnjeno i kako su pravi organizatori i izvršioci zločina uspeli da ostvare demonstrirani stepen konspirativnosti?
- Da li je to bajka i čija - ne znam, ali svakako ne dolazi ni od mene ni od mojih branilaca! Te priče puštaju dokone mutivode!
Sudu ste rekli da Milan Veruović govori istinu i da su zaista bila tri metka. Na osnovu čega? Kako ste primili pretpostavke da je pred petim ulazom i unutar njega moglo da bude ispaljeno do sedam metaka?
- Na samom suđenju nikada nisam potencirao priču o trećem metku. Da ne bi ispalo da se ja kao prvooptuženi hvatam za nju kao davljenik za slamku. Sudu sam postavio pitanje kako je moguće da se ne veruje Veruoviću i ostalim momcima iz Đinđićevog obezbeđenja, koji su bili na licu mesta i koji su ispričali priču o trećem metku odmah i bez ikakvog dvoumljenja.
Pa, kako je to bilo moguće?
- Zato što je sud poverovao veštacima Milanu Kunjadiću i Dušanu Dunjiću, koji su svoj izveštaj radili kao pacovi u kancelarijama! Uprkos tome što je njihov izveštaj, uzgred rečeno, totalno nebulozan i ne odgovara ni činjeničnom stanju ni izjavama svedoka koji su bili na licu mesta. Mislim da to dovoljno govori o načinu na koji je sud vodio ovaj postupak. Tužno, ali istinito.
POLICIJA OBEZBEĐIVALA ŠILEROVU
Kako je realno bilo moguće da Spasojeviću, kako ste tvrdili, obezbeđenje iz JSO da Čeda Jovanović? Kako je to bilo moguće uraditi mimo tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i premijera Zorana Đinđića?
- Prvo, nikada nisam rekao da je Čeda dao Spasojeviću obezbeđenje, već da je on urgirao kod Dušana Mihajlovića da mu se to obezbeđenje dodeli. I, bezgrešni ministar je to i odobrio. Drugo, ko kaže da Mihajlović i Đinđić nisu znali da Spasojević ima policijsko obezbeđenje?! Doduše, vrli ministar je to pokušao da prebaci na neki drugi kolosek, ali ga opet jebu nesporne činjenice...
Na šta aludirate?
- Mihajlović je i te kako znao da policija obezbeđuje i Šilerovu i Spasojevića.
TAJNA ULAZA BROJ PET
Ako atentator u petom ulazu nije izmišljotina i podmetanje, šta se 12. marta 2003. realno moglo događati u tom ulazu i u unutrašnjosti zgrade Vlade Srbije? O čemu su još sve, u tom slučaju i istraga, i tužilac Prijić, i sudsko veće, morali pitati Zorana Janjuševića i ostale koji su iznutra prvi stigli na mesto velikog zločina?
- Da je sud imao volje, energije i hrabrosti da prihvati naš predlog za rekonstrukciju - takva pitanja bi danas bila izlišna. Ovako, možemo da se vrtimo ukrug beskrajno.
