Izvor: Politika, 06.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JOVAN KRSTIĆ
Čini nam se da svi znaju šta je to nemačka gotica, ali kada se zapitamo šta je to srpska ćirilica, tada razmišljamo i pokušavamo na prečac da odredimo da li se radi samo o nekom, za strance egzotičnom fontu, kao što je na primer: "miroslavljevo" ili "studenica", ili to pismo ima još neke karakteristike poput uobražene stvarnosti koja se projektuje daleko izvan ravni računarskog ekrana.
Proces komunikacije među ljudima je pod velikim uticajem tehnološkog napretka. Predmet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izučavanja nije više sadržaj informacije, već oblik, metod, evolucija i regulisanje komunikacije. Osnovno pravilo savremene komunikacije glasi: Omnes, omnia, omnino – "Svi, sa svima, o svemu", ali argumentovano i odgovorno kažu stručnjaci. Komunikacija se materijalizuje u vidu medija. Zadatak savremene pravne nauke i drugih naučnih disciplina je da utvrdi odnos ljudske svesti sa materijalizacijom te svesti. Zašto je to značajno? Pa nema krivičnog dela bez svesti učinioca o delu. Još prostije: norma vas obavezuje da pišete jednim pismom, a vaša svest iz nekog razloga, prihvata drugo. Ili još prostije: razum hoće jednu, a srce...
Naše ćirilično pismo je plod narodne mašte i stvaralaštva poput virtuelne stvarnosti kompjuterske igre. Treba ga promovisati i brendirati kao igru, da "osvoji" pojedince, celu naciju i dobar deo globalnog sela, ali ne tako da korisnici počnu da prenebregavaju uobičajeno razumevanje zakonitog i prihvatljivog ponašanja, kao što se u igrama često dešava. Ali naši zakoni kaskaju za tehnološkim i socijalnim promenama. Makaze na kojima na jednom sečivu piše "zakonitost", a na drugom piše "stvarnost" su se znatno raširile. Zapravo do toga je doveo nesklad između normalnih reakcija na pojave u stvarnosti, sa reakcijama na uobražene pojave, gde spada i jezik i pismo. Ovo bi moglo da bude u oblasti koju smo pokušavali da uvedemo u pravnu nauku kao virtuelni legalitet.
A zašto bi to bilo značajno? Našu nacionalnu naklonost prema ćirilici treba učiniti takvom da bude naučno prihvatljiva i poželjna za dobrobit i naše i svetske kulturne baštine. Pri tome, odbojnost prema ćirilici, kao i prema svakom drugom pismu treba da bude suzbijana ukoliko se manifestuje kao nasilna aktivnost ili nezakonita, ali, treba i prezirati neznanje ili izričito izbegavanje primene podjednako kao i preteranu euforiju i isključivost u primani.
Koji je to prihvatljiv i poželjan način? Od obilja mogućnosti dajem prednost nečemu što namerno pišem ćirilicom: izgradnja brenda. Samo, prvo treba da se setimo onih makaza, ali ovoga puta na jednom sečivu piše: "Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma", a na drugom su ispisana naša imena, ako smo u svojstvu službenika. I tu postoji nedoslednost i šarenilo u pravnim i drugim aktima koje se ne nadgleda i ne sankcioniše dovoljno. Upotreba latiničnog pisma u službene svrhe je takođe predviđena u opštinama u kojima većinom žive pripadnici naroda kojima je latinica u tradiciji. No, pošto to važi samo za službenu upotrebu, ostaje onaj ogromni deo stvarnosti koji se može opisati srpskim jezikom i ćiriličnim pismom. Ali kako "osvojiti" taj prostor u svesti i srcima ljudi?
Za to nije dovoljno znanje, jer usled promena u strategiji poslovanja u savremenom društvu, neophodno je znati upravljati našim sopstvenim znanjem i iskoristiti sažimanje svih tehnologija tako da srpska ćirilica bar ne zaostaje, ukoliko ne prednjači, u brzini prenosa informacija i sve bržeg i bržeg donošenje odluka i boljeg snalaženja na svetskom tržištu komunikacija. Nedostaje jak menadžment znanja da promoviše komunikaciju na ćirilici. Za sada je svet spreman da našu ćirilicu vidi u fragmentima, na majicama i transparentima, kao kuriozitet. Već je jasno da je etiketa za mineralnu vodu "Knjaz Miloš" u svetu prepoznatljiva jedino ako je ispisana ćirilicom. Koliko je još proizvoda, koliko knjiga nezamislivo ukoliko bar u jednom izdanju nisu odštampane ćirilicom? Ali, mi sami nismo dovoljno svesni činjenice da savremena tehnologija, kao i svetska ekonomija sve fragmentizuje na jednake ili slične deliće, koji su kao pikseli na površini ekrana i koji se međusobno kombinuju i sa lakoćom pretapaju pisma i jezike po želji. Mi koji se, između ostalog, bavimo zaštitom kulturnog nasleđa u vidu intelektualne svojine, snažno podržavamo aktivnosti Nacionalnog centra za digitalizaciju u okviru jedne šire akademske mreže – Digitalne inicijative za Jugoistočnu Evropu. Naučna istraživanja koja su predstavljena na ovim forumima uveravaju nas pravnike da je brend isto što i normiranje, samo daleko egzaktnije i može se primeniti na svako ćirilično štampano ili rukom pisano slovo dokumenata sačuvanih u nacionalnim bibliotekama zemalja koje koriste ćirilicu. Ali tek smo na početku. Sreo sam skoro jednog novinara koji se iznenadio što je dobio poruku na mobilnom telefonu napisanu ćirilicom. Da li je dovoljno efektno ako završim sa kratkim komentarom moje kćeri: "Šta reći?"
Zamenik republičkog javnog tužioca
[objavljeno: ]
