Izvor: Politika, 30.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JOVAN ĆIRILOV
Džordž Mikeš, britanski humorist, poreklom iz budimpeštanske jevrejske porodice, u svom duhovitom putopisu po Istočnoj Evropi "Imate li šta za carinu?" napisao je: "Tito je rano shvatio da svaki turist za Zapada nije špijun, a ako i jeste da to nije tako strašno. I širom je otvorio vrata Jugoslavije". Neki drugi humorist je tome dodao da podatke koje špijuni šalju u svoju centralu, mogu se naći u svakoj boljoj lokalnoj enciklopediji.
Mogli bismo u istom duhu produžiti, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reći da se među današnjim stranim špijunima u našoj zemlji sigurno nađe po neki ljubitelj umetnosti, koji će po povratku u svoju zemlju svojim sugrađanima pričati koliko toga kod nas ima da se vidi čega nema na drugom mestu. Dakle, vi zaduženi za špijune usmerite ih na mesta naše kulture!
U tome je i poenta. Turisti hoće u jednoj zemlji da vide što nije nigde mogao do sada da vidi. Oni pored toga za najkraće vreme hoće da vidi maksimum. To su one čuvene ture "Srbija (Beograd) za tri dana". Evo primera jedne takve blic–ture. Ne baš po danima, već sve na gomili. Neka turistički radnici to sistematizuju.
Najpre i na prvom mestu poseta Muzeju Nikole Tesle. Tesla je ove njegove jubilarne godine apsolutni svetski brend bez premca. Njegova arhiva je od nedavno još na listi nematerijalne baštine Uneska. Tu uzgred mogu da vide urnu sa pepelom ovog najmudrijeg Srbina dok mu crkva ne sahrani zemne ostatke na nekom uobičajenom mestu.
Kad bude rekonstruisan Narodni muzej i izložena dragocena, gotovo nepoznata platna poznatih svetskih slikara, videće jedinstvenu zbirku impresionista i postimpresionista, Karpaća i Tintoreta, koja nisu banalizovana suviše čestim reprodukcijama.
Jedan dan ostaje obavezno za Lepenski Vir, Gamzigrad ili za jedinstvene srednjovekovne manastire, oni na domak Beograda. A za one koji neće da se maknu izvan Beograda, dovoljna je atrakcija hram Svetog Save u izgradnji, najveća crkvena građevina na Balkanu.
Stranci vole istorijska mesta dramatičnih događaja kao što je mesto ubistva kneza Mihajla u Košutnjaku, ali i grob Tita, doživotnog predsednika nesvrstane Jugoslavije.
Turisti vole razne bizarnosti. Kao što stranci rado posećuju muzej čokolade, gde to beše u Belgiji ili Holandiji, tako je prava poslastica privatna zbirka "kiča" ili kiča Dragana Papića, koja je po dogovoru otvorena za posetioce.
Naravno da sve to treba kombinovati po mesecima sa međunarodnim festivalima septembra za Bitef, oktobra za Bemus, zimi za Fest, a leti za Egzit i Belef. Koliko god ti festivali bili samo po sebi zbir najboljeg, svaki u svojoj oblasti, nije reč samo o glavnom toku. Nije loše da se zna da, pored osnovnog toka dramskog festivala u Avinjonu i Edimburgu, svakog dana, osim nekoliko predstave sa glavnog programa ima još 200 do 400 predstava dnevno (!). Ne, nije štamparska greška. Male trupe plaćaju tim gradovima dosta para da bi stekli pravo da prikažu svoju predstavu na off-programu.
Mnogo je od svega ovog već danas na listi turističkih putovanja, ali je reč u tome da se sve to spoji u jedinstvenu maštovitu ponudu.
[objavljeno: ]
