Izvor: Kurir, 18.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JELENA TINSKA - DUH VREMENA
VRATIĆE SE RODE
Hajde ja malo nešto da hvalim. Stalno me kritikuju osrednjaci što se usuđujem da kritikujem ono što mi se ne dopada. Čak iako se po kuloarima slažu sa mnom, većima njih ne da ne sme javno da kaže šta misli već a priori brani kritikovane, a pri tom naravno iz sve snage omalovažavajući kritičara, u ovom slučaju mene. Danas hvalim. Serija "Vratiće se rode" je počela.
Od prvog kadra, od zelenog pejsaža sa velikih visina u sumrak, uz očaravajuću >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << muziku Saše Lošića, malog Loše, koji je očigledno porastao u kvalitetnog kompozitora, ostala sam bez daha. Ceo taj uvod je izazvao u dubini moje duše bujicu emocija, sećanja, kao da mi je ceo život prošao kroz misli. Jednom rečju - briljantno. Što je najneverovatnije, do te mere filmski da je cela priča u tom jednom kadru bila bolji uvod od bilo čega. Sve je već ispričano, i postalo je jasno kao slika u kristalnoj kugli. Fenomenalna fotografija majstora fotografije Gorana Volarevića. Glumci, Bjelogrlić, koji je pojavom i načinom bez reči opisao svu muku jednog 40-godišnjaka koji je u bilansnim godinama i živi "zimu našeg nezadovoljstva", a iz njega ipak izbija plemenitost. Đuričko, oličenje šarma, prosto pleni, i njih dvojica su tandem koji bi poželela svaka svetska filmska produkcija. Mandić u maloj sceni manijaka sa pijace, fantastičan samim svojim hodom i košuljom uvučenom u pantalone, oslikava kompletnu ličnost koju igra.
Malo mi je bilo žao što je sve počelo slikom jednog staleža koji nije baš jedini u našoj gradskoj priči. Imamo mi, naravno, i intelektualnije porodice, ali opet treba biti iskren. Serije tipa "Jelena" i "Ljubav i mržnja" komično su daleko od suštine življenja u nas. Domaćice kuće, zajednički doručak... Ma daj, nama jednom nedeljno da dođe zuska. Karanović i Komnenić su baš pravi nadrkani par osrednjaka sa Novog Beograda ili iz nekih naselja tipa Braća Jerković. Oni svakako nisu ortodoksni Beograđani, a počelo je sa Beogradom. No, očigledno je da je scenarista Nikola Pejaković baš to hteo, a reditelj Goran Gajić je uspeo da ga isprati. Beograd, šta to beše... I gde se dede? I opet sam pomislila, pa zato droga i šljam, ali zar nije to u velikom procentu naša svakodnevica? Nažalost! Scena na Ušću na klupi je fenomenalna. Učinilo mi se da stojim baš tik iza njih dvojice, rezigniranog Bjelogrlića i čoveka iz nekog sna, Brstine. Na Ušću naše mladosti koje više nema i koja nas napušta baš kao da smo obala u pesmi "Ne daj se, Ines".
Padoh ja u sevdah. Raduje me što, eto, nešto hvalim. Raduje me pre svega zato što mi je ovaj početak serije "Vratiće se rode" pokazao kako ne grešim kada sam kritična, jer je moja kritičnost dokaz da nisam izgubila osećaj za vrednosti, kao što je i ovo moje oduševljenje dokaz da ja zapravo umem da prepoznam prave stvari, kojih je toliko malo u ovom našem televizijskom svetu. Epizode prolete kao vihor.
U emisiji "Kod Timofejeva" Bjelogrlić je izjavio da misli da je četvrtak bolji dan za emitovanje, jer je petak dan za izlaske. No, jednostavno, kako stvari stoje, petkom će se izlaziti kasnije, jer verujem da će "Vratiće se rode" probiti sve plafone gledanosti, a to će, ako je moja prognoza tačna, biti dokaz da nije istina da smo izgubili dobar ukus, već da je istina da nam je do sada bila slaba ponuda. Dakle, edukovanjem onih sa lošim ukusom može se prevazići neukus. "Vratiće se rode" biće najbolji primer za to. Ja sam glumica, nikada mi nije bilo žao što me nema u nekoj seriji u nas, ali ovog puta ću zaista biti tužna. Uostalom, kao što se kaže da se prvi mačići u vodu bacaju, ovo je bilo neko retko mače koje niko normalan ne bi bacio. Ako se po jutru dan poznaje, predstoji nam mnogo emocija, suza i istinskog života, koje će junaci ove serije živeti pred nama u 25 epizoda.
Bravo! I šteta što je petak tek svakih sedam dana.
