Izvor: Kurir, 08.Jun.2011, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JEFTINO VREME
Danas sam izgubio 137 minuta. Kasnio sam na sve zato što u mojoj Srbiji niko nije radio svoj posao
Tri dana sam se izležavao, dok su kolege porađale novi Kurir. Stisla leđa, kilometraža pozamašna, voljeni basket samo s daljincem u rukama. Pola devet ujutru, nekoliko „snuzova" kasnije, i eto me u 43-ojci. Verujem, svež i oran.
Kad, „pančevac" blokiran. Ovde fali znak uzvika, da nije tako često. Redovi do BIP-a.
Baja krenuo „kecom" >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u grad, „čorba" presušila, trudna mu žena gura auto. Druga rampa, dvesta metara kasnije, 108-ica presisala. Klackam se s noge na nogu dobrih pola čuke. I znojim.
Kurir izgleda fino, Bjelica i Rodić sijaju. U džepu ni dinara, trk do bankomata. Bliži se deseti, još devet rata ćaletu i njegovoj lihvarskoj banci. A tamo - ekipa dočekala deviznu štednju. Red do ulice. Još pola sata znojenja, Grci štede na klimama.
Kontam, smiriće me klopa. Naručujem salatu od brokolija i čekam. I čekam. I čekam. Tetka je pravi 15 minuta?!
Usput, da sestri kupim udžbenik iz srpskog. Al’ cvrc! Knjižara pored „Mokranjca" nema struju. Kaže tip: „Sa’ će, za par minuta, menjaju osigurač". Prođe 120 sekundi, odoh da skratim vreme u Žikinoj prodavnici ploča. Drugi put u četiri dana dosađujem - gde je novi album Eve Braun, rekli su biće 1. juna. Magdalena objašnjava: „Hrčak kaže sutra, znači, dođi u subotu". Deset dana kasnije.
Vraćam se u Prosvetni pregled, momak podiže sistem na kompu. Diže ga 45 minuta. Znojimo se i ja i brokoli. Ne mogu više. Sanjam tuš.
Brojim u sebi: danas nisam radio 137 minuta. Bez pauze za ručak. A trebalo je. Kasnio sam na sve zato što u mojoj Srbiji niko nije radio svoj posao. Tuđe vreme je najjeftinije, uvek ga je lako potrošiti, jer ga niko ne ceni. A vi? Pošto je vaše vreme?
P. S. Završavam ovo pisanije, kad stiže „ženina" poruka: „Ovo je strašno! Već sam sat vremena izgubila čekajući 43 kod Cvijićeve. Grozno!"
