Izvor: Kurir, 16.Jan.2011, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JEDAN NA JEDAN: GORAN PASKALJEVIĆ - VELJKO BULAJIĆ
Paskaljević poručuje Bulajiću: - Dragi Veljko, želim ti da na kraju svoje bogate karijere snimiš jedan niskobudžetni,intimistički, duboko human film. Bulajić poručuje Paskaljeviću: - Jednom od najtalentovanijih reditelja želim još mnogo dobrih filmova i sve najlepše u životu!
Paskaljević poručuje Bulajiću:
- Dragi Veljko, želim ti da na kraju svoje bogate karijere snimiš jedan niskobudžetni,intimistički, duboko human film.
Bulajić >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << poručuje Paskaljeviću:
- Jednom od najtalentovanijih reditelja želim još mnogo dobrih filmova i sve najlepše u životu!
PITANJA
1. Da li je prostor nekadašnje SFRJ i danas jedan kulturni prostor?
2. Jesu li se nekada snimali bolji filmovi?
3. Jugoslovenski režiser kog cenite?
4. Ima li danas glumaca formata Bate Živojinovića?
5. Postoji li razlika između srpskog, hrvatskog, crnogorskog i bošnjačkog jezika?
6. Šta mislite o filmskim festivalima? Šta mislite o Kustendorfu?
7. Najbolji film sagovornika?
8. Hoće li Srbija i Hrvatska u isto vreme ući u EU?
9. Da se ponovo rodite, da li bi ste za životni poziv izabrali režiranje?
10. Ko je kriv za početak rata, Tuđman ili Milošević?
Goran Paskaljević: reditelj "Varljivog leta '68"
Rođen 1947. u Beogradu. Diplomirao filmsku režiju na praškoj akademiji. Kurirovih Top 5 filmova: "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Pas koji je voleo vozove", "Varljivo leto '68", "Vreme čuda", "Bure baruta".
1. Nažalost, i pored truda mnogih umetnika iz bivših republika SFRJ, još uvek ne možemo govoriti o jedinstvenom kulturnom prostoru. Kad se zalažete da se taj prostor obnovi često vas proglašavaju jugonostalgičarem, s negativnim predznakom. Meni to ne smeta i trudiću se koliko god je to u mojoj moći da nanovo izgradimo komunikaciju.
2. Ranije su se snimali filmovi sa boljom materijalnom osnovom i ozbiljnom tehničkom bazom. Takmičili smo se međusobno, i to je bila zdrava konkurencija koja je svoj vrh imala svake godine na filmskom festivalu u Puli. Danas smo zatvoreni u svoje male sredine i često se „velikim uspehom“ proglašava film koji nekada ne bi dobio vizu za Pulu.
3. Dušan Makavejev, Saša Petrović, Živojin Pavlović. Pavlović mi je najbliži i osećam ga kao svog duhovnog oca. Makavejev je svojevremeno pomerio granice filmske forme na svetskom nivou, a Petrović je snimio nekoliko remek-dela koja su i dan danas neprevaziđena, kao „Tri“, na primer.
4. Ima. Bata Živojinović.
5. Postoji. Moram tako da kažem, jer onda mogu da tvrdim kako pored francuskog, engleskog, italijanskog i češkog govorim još četiri strana jezika. Naročito dobro govorim crnogorski jezik, skoro kao maternji, srpski.
6. Veliki filmski festivali - Kan, Berlin, Venecija, San Sebastijan, Toronto, mogu biti veoma značajni za filmove i autore koji dolaze iz takozvanih malih kinematografija. Ima i festivala koji su značajni za plasman filmova na pojedina tržišta, kao što su Montreal u Kanadi, Valjadolid u Španiji, Mar del Plata u Argentini... Treću kategoriju, u koju svrstavam i Kustendorf, čine lokalni festivali kojih ima na hiljade i nemaju nekakav istinski značaj, osim da ugode sujeti autora ili da podignu interes za turizam nekog mesta.
7. Definitivno „Vlak bez voznog reda“.
8. Hrvatska će ući pre nas, barem kako sada stvari stoje.
9. Svakako. Da sam se kolebao, možda bih u životu radio još ponešto, ali nisam. Prošle godine sam napunio četrdeset godina staža kao slobodan filmski umetnik. Mislim da sam jedini filmski reditelj moje generacije u Srbiji bez ijednog dana izvan slobodnog statusa. Nudili su mi da budem profesor na filmskim akademijama kod nas i u inostranstvu, urednik na televiziji, ministar...
10. Upravo se u filmu „Bure baruta“ stalno postavlja to pitanje „Ko je kriv, ko je kriv?“. I Milošević, i Tuđman, i svi mi pomalo...
Veljko Bulajić: reditelj "Bitke na Neretvi"
Rođen 1928. u Vilusima kod Nikšića. Filmsku režiju studirao u Rimu. Kurirovih Top 5 filmova: "Vlak bez voznog reda", "Kozara", "Bitka na Neretvi", "Veliki transport", "Visoki napon".
1. Nije. Onda kad je razbijena SFRJ, razbijen je i zajednički kulturni prostor. Neka pitanja rata još nisu rešena, i dok je tako, od zajedničkog kulturnog prostora neće biti ništa.
2. Nekada su filmovi imali dušu. Danas je sve manje kvalitetnih filmova.
3. Saša Petrović i Branko Bauer.
4. Teško. On je jedinstven. Samo je Bata mogao da od lošeg filma napravi sjajnu priču i napuni dvorane!
5. Postoje razlike i smatram da svaki narod koji želi da krsti jezik imenom svoje nacije može i treba to da učini. To je osobina demokratski uređene zemlje.
6. Zar je Kustendorf festival? Ja sam mislio da je to neka škola za reditelje i glumce... Kinematografija nisu festivali već pune bioskopske dvorane.
7. Ne mogu da se odlučim za jedan. Neka budu tri. „Varljivo leto“, „Bure baruta“ i „Medeni mesec“.
8. Prva će ući Hrvatska, pa onda Crna Gora, a potom i Srbija.
9. Opet bih bio režiser! Iako je to nezahvalan i neizvestan posao, ipak daje više nego što uzima. Ponovno dokazivanje i dinamika koju posao reditelja pruža nešto je što vam uđe u krv i ne napušta vas do kraja života...
10. I jedan i drugi, s tim što je Milošević bio kolovođa. Ipak je on imao armiju u svojim rukama. Nažalost... Da su obe strane bile razumne, sve se moglo rešiti kao što su rešile Češka i Slovačka, bez ijedne kapi krvi...
Paskaljević pita:
Hoćeš li snimiti jedan niskobudžetni, duboko human film?
- Već sam snimio! „Čovjek koga treba ubiti“, „Obećana zemlja“ i „Pogled u zenicu Sunca“ takvi su filmovi, a u planu su mi još dva niskobudžetna i jedan veći filmski projekat.
Bulajić pita:
Da li ćeš snimiti film bez ikakvih teškoća?
- Snimanje filmova je uvek povezano s nebrojenim poteškoćama, ali u tome je i draž profesije, da te poteškoće prebrodite i ipak snimite film, a da ne izneverite svoje prvobitne ideje. Imao sam sreću da su me veoma brzo priznali u inostranstvu, pa tako imam manje problema nego neke moje kolege u Srbiji, koje ne mogu da računaju na koprodukcije.
