Izvor: Kurir, 26.Sep.2010, 08:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JEDAN NA JEDAN: ČEDOMIR ANTIĆ, ISTORIČAR - MIODRAG ZEČEVIĆ, SUBNOR
PITANJA 1. Da li je general Dragoljub Mihailović bio heroj ili zločinac? 2. Da li Draža sarađivao sa okupatorom za vreme Drugog svetskog rata? 3. Kakvu odluku suda očekujete u postupku za rehabilitaciju Mihailovića? 4. Ukoliko odluka suda bude pozitivna, da li može izazvati negativne reakcije u regionu?
Čedomir Antić, istoričar - Rođen je u Beogradu 1974. Diplomirao 1999, magistrirao istoriju i 2003. na Univerzitetu u Beogradu. Doktorirao 2008. na Univerzitetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u Beogradu.
Miodrag Zečević, subnor - Rođen 4. septembra 1930. u selu Lipovcu. Završio Pravni i Filozofsko-istorijski fakultet na Beogradskom univerzitetu. Doktorirao na Pravnom fakultetu.
PITANJA
1. Da li je general Dragoljub Mihailović bio heroj ili zločinac?
2. Da li Draža sarađivao sa okupatorom za vreme Drugog svetskog rata?
3. Kakvu odluku suda očekujete u postupku za rehabilitaciju Mihailovića?
4. Ukoliko odluka suda bude pozitivna, da li može izazvati negativne reakcije u regionu?
5. Šta je dobro, a šta loše uradio general Mihailović za vreme Drugog svetskog rata?
6. Da li je Draža Mihailović imao fer suđenje 1946. godine?
7. Da li je vreme da se stavi tačka na sukob ravnogoraca i partizana?
Čedomir Antić, istoričar
1. General Mihailović je nepravedno i protivpravno osuđen kao izdajnik. U ratu koji je vodio nije bilo nevinih i herojskih vođa. Ratni zločini koje su četnici počinili postoje. Oni su svirepo i često na nezakonit način kažnjeni. Ti zločini su manji i malobrojniji od zločina ustaša i od zločina partizana.
2. Gerilsko ratovanje ne podrazumeva ista pravila kao i ratovanje regularnih trupa, iza kojih stoji država, koje imaju pozadinu i sučeljene su na frontu. Naravno da su lokalni četnički komandanti ulazili u sporazume s neprijateljem, posebno s Italijanima, i naročito u krajevima u kojima je srpski narod bio izložen genocidu. U jedan takav sporazum su ušli i partizani u vreme Zagrebačkih pregovora 1943. godine.
3. Mihailović je bio vođa jednog antifašističkog pokreta. Do samog kraja rata tako su ga videli saveznici - Velika Britanija i SAD. Sud bi Mihailovića morao da rehabilituje samo na osnovu činjenice da njegovo suđenje nije bilo zakonito, ni pravedno ni pošteno.
4. Verovatno, ali to nije važno. Mihailović će biti rehabilitovan u odnosu na nelegalnu presudu, a ona sa regionom nema mnogo veze. Ove reakcije ne bi bile samo posledica odnosa prema zločinima koje su određene četničke jedinice u odmazdi učinile pre svega u oblasti Foče i Prozora, već i deo održavanja ideološkog i nacionalnog stereotipa. I u Srbiji danas postoje negativne reakcije kada u BiH i Hrvatskoj veličaju dokazane zločince, pa o tome niko u regionu, EU ili SAD ne vodi računa.
5. Vodio je borbu za slobodu srpskog naroda i borio se za Jugoslaviju koja bi bila drugačija od neuspešne i, prema mnogim njenim građanima, nepravedne socijalističke Jugoslavije. Nije razumeo prirodu i ideološku dimenziju totalnog rata; potpuno je bio zarobljen u iskustvima Prvog svetskog rata; bio je slab organizator, neodlučan i loš komandant koji je svoju vojsku predvodio na nedovoljno centralizovan način, ne uspevajući da je disciplinuje i uredi.
6. Nije. Onemogućeni su mu je odbrana i suđenje na višoj sudskoj instanci. Sudije i tužilac su se pobrinuli da suđenje bude organizovano u staljinističkom maniru. Samo pogubljenje izvršeno je tako da ga danas pravno možemo definisati i kao ubistvo. Njegov advokat Dragić Joksimović uskoro je i sam osuđen na robiju.
7. Taj sukob već godinama ne postoji - retki iz tih generacija su još uvek u životu. Reč je o teškoćama naslednika komunističke elite da uspostave demokratsko društvo a ne osude sopstvene političke, ideološke i biološke roditelje. Naravno, tu je i potreba da se skrene pažnja od velikog trijumfa naše države u borbi za Kosovo i Metohiju.
Miodrag Zečević, subnor
1. Ako se kao kriterijum uzmu nacionalni osećaji i porivi srpskog naroda, njegova vekovna borba protiv okupatora i odnos prema saradnji sa okupatorom, koja je uvek kvalifikovana kao izdaja, ratne zločine nad narodom izvršene od strane četnika i borba protiv oslobodilačkih pokreta, general Mihailović je ratni zločinac.
2. Ovo pitanje je izlišno ako se imalo poznaju dokumenti. Prema postojećim dokumentima, brzo je stupio u vezu sa generalom Milanom Nedićem, predsednikom kvislinške vlade okupirane Srbije. Sa opunomoćenikom nemačkog Rajha za jugoistok Hermanom Nojbaherom sastao se novembra 1941. i dva puta tokom 1944, a sa nemačkim generalom Šterkerom četiri puta u toku 1944. i ratne 1945.
3. Ako sud u donošenju svoje presude koristi validna istorijska dokumenta, dokaze i lično priznanje generala Mihailovića o saradnji sa okupatorima i jugoslovenskim kvislinzima, dileme neće biti. Sud će odbiti predlog za rehabilitaciju.
4. Poznato nam je da su reagovale boračke i antifašističke organizacije Slovenije, Hrvatske, Muslimansko-hrvatska koalicija u BiH, Republike Srpske i Crne Gore i da su o pokušaju rehabilitacije i svom negativnom stavu obavestile njihove najviše državne organe. Rehabilitacija bi izazvala otpor drugih država i mogućnost rehabilitacije Pavelića i drugih jugoslovenskih kvislinga.
5. Dobro je činio 1941, u vremenu kada su se njegove jedinice zajedno borile sa partizanskim protivu okupatora i kvislinga. Loše je što je kasnije sve vreme rata sarađivao i sadejstvovao vojnički sa okupatorima i kvislinzima, što je značilo očuvanje okupacije i okupatora i što je činio ogromne ratne zločine.
6. Isto pitanje postavljaju neonacističke snage i za Nirnberški proces nemačkim glavešinama za zločine učinjene protivu čovečanstva za vreme Drugog svetskog rata. Generalu Mihailoviću sudio je Vrhovni sud Jugoslovenske armije. Tužbu je zastupao vrhovni tužilac Jugoslovenske armije. Sudilo se po nacionalnim i međunarodnim propisima po kojima je vođen i Nirnberški proces.
7. Tačka na sukob između partizana i četnika stavljena je 12. septembra 1944, kada je kralj Petar II Karađorđević raspustio četničke jedinice i naredio da se one stavi pod komandu maršala Jugoslavije Tita. Novoobrazovana vlada Federalne Jugoslavije 21. novembra 1944. donela je odluku o amnestiranju četnika u Jugoslaviji. Iz amnestije su izuzeti svi oni koji su činili ratne zločine.
.jpg)
