Izvor: Kurir, 18.Maj.2010, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JEDAN JE ĐORĐE ČUKVAS
Ima skoro pet godina kako je Đorđe Čukvas izašao iz Demokratske stranke Srbije. U to vreme, bio je narodni poslanik. Šta god da je bio njegov motiv, odmah je vratio mandat. Rekao mi je da mu mandat ne pripada jer birači nisu glasali za njega, već za izbornu listu. To je bilo vreme velikih pritisaka tajkuna na Skupštinu i poslanike. Bogoljub Karić je tada, kako se pričalo, nudio stotine hiljada evra po glavi poslanika ne bi li napravio svoj poslanički klub bez učešća na izborima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Kako nemaju svi ljudi moralne odlike Đorđa Čukvasa, društvo je moralo da zaštiti osnovnu demokratsku vrednost - da građane predstavljaju oni za koje su glasali. Tako se konsenzusom najvećih političkih stranaka i našla u Ustavu odredba o mogućnosti stavljanja skupštinskog mandata na raspolaganje partiji - tzv. blanko ostavka.
Naš izborni sistem je proporcionalni, a Srbija je jedna izborna jedinica. To znači da svaka politička stranka ili grupa građana predlaže jednu izbornu listu sa 250 imena. Političke stranke su zastupljene u parlamentu srazmerno broju glasova koje su njihove liste osvojile. Ovakav sistem je bio posledica pritiska koji je opozicija vršila na režim Slobodana Miloševića. Cilj je bio jačanje političkih partija kao nužnih demokratskih institucija, nakon više od pedeset godina jednopartijske države.
Postoje i drugi, tradicionalni izborni sistemi. Tako se, na primer, u Velikoj Britaniji poslanici biraju na većinskim izborima. Svaki građanin ima pravo da se kandiduje u svojoj izbornoj jedinici, pa svaka politička partija ima svog kandidata. Pobednik je onaj koji dobije najviše glasova. Ishod izbora je gotovo uvek u korist kandidata neke od tri najveće partije. Ovaj sistem je demokratski, ali ima svoju manu. Zbir glasova koje su birači dali drugim kandidatima može biti veći od broja glasova koje je dobio pobednik, ali oni neće imati svog predstavnika u parlamentu. Zato se i na prošlonedeljnim izborima dogodilo da liberali dobiju samo 57 mesta od 650, dok je njihov rezultat u procentima bio daleko veći, čak 23 odsto. U Britaniji je već dugo u opticaju ideja o promeni izbornog sistema u proporcionalni, što je već slučaj sa izborima u Škotskoj i Velsu.
Proporcionalni sistem u državama nekadašnjeg istočnog bloka snažno je podržavan od Evropske unije i Saveta Evrope upravo zbog uspostavljanja demokratskih institucija. U poslednje vreme se vrši veliki pritisak na te države, pa i na Srbiju, da zaštite poslanike od uticaja političke partije. Po tom shvatanju mandat narodnog poslanika pripada njemu i neotuđiv je. U našem izbornom sistemu, to je u suprotnosti sa idejom narodnog predstavništva, jer ljudi nisu glasali ni za jednog kandidata, već za listu i njenog nosioca. Iako garantuje poslanički mandat, Ustav pre svega promoviše princip zaštite izborne volje građana.
Nema dileme da narodni poslanik predstavlja građane, ali kao deo sopstvene političke stranke koja je dobila određeni broj glasova. Neposredan i nezavisan odnos poslanik - birač nije uspostavljen ni u Britaniji, a kamoli u Srbiji. Zato Skupština i drugi državni organi moraju poštovati Ustav i izbornu volju birača, naročito ako joj se suprotstavi samovolja poslanika - jer jedan je Đorđe Čukvas.
