Izvor: Politika, 23.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JAGODA JORGA
Ima u Srbiji mnogo izreka o hrani i u vezi sa hranom, ali posebno vole onu koja kaže "Kakav na jelu, takav na delu". Pa, kakvi smo mi to na jelu ?
Ješni! Volimo da jedemo, volimo da "umačemo", da "prste oližemo", da uvek ima i za nas i za putnika namernika. Volimo da se gostimo i da dočekujemo. Vidi li se to na nama? Sudeći po raznim statistika, DA, vidi se. Rekli su mi da ne pišem statističke podatke, ali radi slikovitosti evo samo malo brojkica.
Stanovnik Srbije unosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dnevno u organizam oko 2.700 kilokalorija. To je naravno prosek, kada se uzmu u obzir i tek rođena deca i stari i aktivni i neaktivni, i muškarci i žene. Prosečan, standardni preporučeni unos je 2.000 kilokalorija. To je znači 700 kilokalorija viška svakodnevno, pa nekom je to 1.200, a nekom je 200. A ono masno i slasno. To je zato što u našoj ishrani ima previše masnoća. Preporuke kažu da dnevno ne bi smelo da se unosi više od 30 odsto kalorija iz masti. Srbi unose 37 odsto kalorija iz masti, što bi značilo 999 kcal, odnosno 111 grama nekakve "mrsi". U proseku to je 399 kcal više nego što je potrebno, odnosno 44 grama više – tri velike kašike masti! Da li je to zbog zaprški, masnih sireva, kajmaka, pohovanja, "moče"? Svega toga ima u našoj kuhinji koja je ipak tipična, šta god rekli razni "znalci". Čula sam više puta mišljenje da mi i nemamo nešto tako tipično. Jeste da je to u osnovi balkanska kuhinja sa dosta istočnjačkog u sebi, ali ipak različita. Mi imamo sarme, a ne sarmice, u njih stavljamo mešano meso, a ne samo juneće, pa dodamo malo slaninice i suvog mesa i tako dalje. Da li je to važno sa stanovišta zdravlja?
Koliko je ta kuhinja "zdrava" ili koliko takva ishrana vodi ka dobrom zdravlju? Nažalost, i ona lepa gibanica i već pomenuta sarma i "deset s lukom" i "pljeskavica na kajmaku", kao i većina naših tipičnih jela imaju previše kalorija, masnoća i soli. Kako se većina tih jela i veoma dugo krčka, to se gubi mnogo vitamina i uništavaju biljna vlakna, tako da imaju mali pozitivan efekat na zdravlje. Posledice toga vide se naravno u našim zdravstvenim kartonima. Gojaznost, visok krvni pritisak, povećane masnoće u krvi, masna jetra, šećer! Ako ste u nekim srednjim, tzv. najboljim godinama, teško da imate prijatelja koji nema bar jedan od ovih problema. Što je još gore, počela su i deca da imaju ove "bolesti odraslih". Kažu stari "Zdravlje na usta ulazi", ali nažalost i bolest.
Još je stara latinska izreka upozoravala da je "više je ljudi pomrlo od jela i pića nego od mača". To je danas još aktuelnije.
Mi volimo da se takmičimo. Da vidimo kako to izgleda u poređenju sa drugima. Jesmo li bolji ili gori? Od većine nismo ni bolji ni gori. Tu smo negde. Kad se izuzmu Francuzi, Holanđani i Skandinavci, većina Evropljana pati od sličnih zdravstvenih problema, jer se većina hrani slično "loše".
"Obilan ručak je za stomak velika kazna", opet upozorava stara latinska izreka. Da li to znači da svi treba da postanemo askete i da se odreknemo naših lepih jela? Svakako ne. Još je Buda shvatio da je i "uništavanje tela gladovanjem vrsta taštine, te da je srednji put taj koji vodi spasenju". Prevedeno na jezik ishrane, to bi značilo da je umerenost u jelu pravo rešenje. Ne treba da zaboravimo našu kuhinju, ali je treba prilagoditi modernom čoveku i njegovim potrebama. Može i slatko od belih trešanja, ali jedna kašičica, i rakijica pred ručak, i ponekad pečenje ispod sača. Ali zato ne zaboravite mladi luk, salatu od kupusa i paradajz, hladnu lubenicu. Rečju zelenu pijacu. I to je za nas tipično – zelena pijaca, koristite je obilato, pa makar do nje išli biciklom!
[objavljeno: ]
