Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izvoz u Rusiju bez carine – mamac za ulagače iz EU

Srbija jedina u Evropi – osim članica Zajednice Nezavisnih Država – ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. – Problem je što on ne važi za ključne proizvode: šećer, cigarete, automobile...

Ako sve bude kako je planirano, predstavnici „Folksvagena” mogli bi uskoro ponovo da posete kragujevačku „Zastavu”. Ovoga puta ne samo zato da bi na licu mesta napravili procenu neophodnih ulaganja u gotovo zamrlu auto-industriju već da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što pre startovali sa proizvodnjom. Preduslov za to je da Rusija u što kraćem roku ukine carinu na uvoz automobila iz Srbije posle čega bi ovaj nemački gigant, kako je nedavno i sam potvrdio, imao više nego dovoljno razloga da remontuje „Zastavu automobile”. Istu priliku čeka još nekoliko velikih evropskih firmi, koje bi bile zainteresovane da ulože u pogone u Srbiji i da odatle robu bez carine izvoze na veliko rusko tržište, koje je svake godine sve bogatije.

Osim članica Zajednice Nezavisnih Država – nastalih raspadom SSSR – Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, ali kako stvari sada stoje potencijalni kupci će još dugo samo obilaziti „Zastavu” i druge srpske fabrike. U najmanju ruku, dok zvanična Moskva ne reši da ratifikuje Sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom potpisan još avgusta 2000. godine – za vreme vladavine Slobodana Miloševića. Ili dok ne proširi listu proizvoda koji bi se iz Srbije uvozili u Rusiju pod povoljnim uslovima, odnosno oslobođeni carina.

Sporazum potpisan između Rusije i tadašnje SRJ koja je samo posle godinu dana ratifikovala ovaj sporazum u Skupštini predviđa etapno ukidanje carina za robu koja vodi poreklo iz jedne od ugovorenih strana i to u narednih pet godina. Upravo je taj rok, kaže za „Politiku” Goran Nikolić iz Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, obe zemlje trebalo bi da iskoriste za definisanje spiskova proizvoda koji bi bili na režimu slobodne trgovine.

Iako je od tada prošlo sedam godina Srbija se ni danas ne može pohvaliti posebnim povlasticama kada je u pitanju bescarinska spoljnotrgovinska razmena. Najviše zbog toga što se na osam do 10 odsto „udarnih” srpskih proizvoda koji bi lako mogli da pronađu kupce na ovom višemilionskom tržištu i danas plaća carina, kaže Nikolić.

Tako recimo Rusi proteklih godina nisu imali prilike da okuse živinsko meso, kobasičarske proizvode, šećer, čokoladu, pivo, vino od grožđa koji stižu iz Srbije. U ruskim dućanima nije bilo šanse kupiti ni alkohol, cigarete, sapun i sredstva za pranje, vunene tkanine, pamučna prediva, kompresore za frižidere, frižidere, mašine za pranje veša, kase, televizore i radio-prijemnike, traktore, putnička vozila, nameštaj od drveta, vreće za spavanje, posteljinu" proizvode iz Srbiji koji ne mogu da pređu rusku granicu, a da im na to bude zaračunata carina.

U prilog tome, da, dakle, slobodna trgovina sa Rusijom baš i ne cveta, bar ne u meri u kojoj je obećavao sporazum, ide i podatak da je za celu 2007. izvoz prelazio jedva pet odsto ukupnog izvoza i iznosi oko 450,6 miliona dolara. S druge strane, kaže Nikolić, naš uvoz iz Rusije je skoro šest puta veći i kreće se oko 2,7 milijardi dolara.

Nikolić smatra da bi – dok Ruska Federacija ne proširi listu bescarinske robe iz Srbije – naša zemlja utehu trebalo da potraži na periferiji ove zemlje, budući da je prestonica već do te mere pokrivena skupocenom firmiranom robom da srpska roba teško tu i može šta da traži.

U ovom času izvoznicima u Rusiju problem pravi i visoka cena transporta. Dakle, pored toga što su dozvole za transport ograničene, visoka cena prevoza dodatno opterećuje cenu proizvoda, što automatski obara njegovu konkurentnost kada uđe na rusko tržište. Kako je svojevremeno potvrdio i Miroslav Mitković, savetnik predsednika PKS, prevoz jednog šlepera od 20 tona košta 3.500 do 4.000 evra i ako firma ima vrednost proizvoda od pet-šest hiljada evra, to znači da će cena njenih proizvoda skočiti skoro duplo.

I dok u predstavništvu ruske trgovinske komore u Beogradu tvrde da su praktično i Rusija i Srbija krive za neefikasnost ovog sporazuma i povlastica koje on pruža, očekujući da će pregovori radnih grupa formiranih da se bave olakšicama uskoro ovaj problem prevazići, u Privrednoj komori Srbije su kategorični da se ništa ne može promeniti dok Duma ne ratifikuje sporazum, posle čega se on može menjati.

Upućeni u problematiku spoljno-trgovinskih odnosa sa Rusijom kažu da uzrok slabog izvoza srpskih proizvoda u ovu najveću zemlju na svetu leži i u tome što domaća proizvodnja ne uspeva da prepozna potrebe ruskog tržišta, rukovodeći se time da je Rusija i dalje SSSR i da tamo prolazi bofl koji nije mogao na Zapad. Međutim, to je velika zabluda, tvrde u Privrednoj komori Srbije, napominjući da je ruski potrošač postao izuzetno probirljiv i da jako vodi računa na šta će potrošiti svoj novac.

Zbog složenosti ruskog tržišta svako onaj ko želi da bude lider, a dolazi iz Srbije, mora da bude fizički prisutan u Rusiji i to ne u Moskvi nego u unutrašnjosti, da ima svoje lokalne prodajne organizacije i partnerstvo sa distributerima, kakav je slučaj sa firmom Tarket iz Bačke Palanke, jednom od pet najvećih izvoznika u Rusiju.

Koliko se još ne prepoznaje zahtevnost i veličina ruskog tržišta potvrđuje i priča sa oktobarskog Sajma turizma u Moskvi, jednog od najvećih u svetu, gde je bio ugovoren izvoz oko 2.500 tona jabuka iz Srbije, što je u našoj zemlji bila vest dana. Prenebregnuta je činjenica da je to količina koju Moskovljani mogu da pojedu za jedan dan. Prema podacima zapadnih analitičara na ruskom tržištu hrane godišnje se obrne 5,7 milijardi dolara, a polovinu čine proizvodi iz uvoza.

-----------------------------------------------------------

Ruska komora: prodajte sokove, vino i slaninu

Na pitanje šta bi Srbija mogla da izvozi na rusko tržište Andrej Hripunov, šef Trgovinske komore Rusije u Beogradu kaže da su to poljoprivredni proizvodi, sokovi, kisele vode i vina, kao i više slanine i mesnih prerađevina. Međutim, problem je što je većina ovih proizvoda izuzeta iz Sporazuma o slobodnoj trgovini, ali u ruskom trgovinskom izaslanstvu kažu da bi za ove proizvode trebalo da počne da važi odluka ruske vlade o preferencijalima – što znači da bi uvoznici srpske robe imali popust na plaćanje carina za oko 25 odsto.

Upitan za koliko bi se povećao izvoz srpske robe u Rusiju kada bi došlo do proširenja liste robe koja bi se bez carina prodavala u najvećoj zemlji sveta Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije nije mogao da precizira, dodavši da bi do povećanja izvoza sigurno došlo i da taj procenat ne bi bio zanemarljiv. Da bi se ukupan izvoz robe iz Srbije na godišnjem nivou povećao za samo jedan odsto, potrebno je da se izvoz ka Rusiji poveća za 20 procenta, navodi Nikolić.

-----------------------------------------------------------

NIS najveći uvoznik

Podaci pokazuju da je Rusija prvi ili drugi spoljnotrgovinski partner Srbije po obimu realizovanog uvoza, a peti po vrednosti izvoza. U Rusiju su se lane najviše izvozili lekovi u vrednosti od skoro 61 milion dolara, proizvodi od plastike – 54 miliona dolara, hartija i karton oko 44 miliona, oprema za zagrevanje i hlađenje 33 miliona, voće, sveže i suvo – u vrednosti od oko 28 miliona dolara.

Ne treba zaboraviti da je usaglašen spisak od 140 vrsta lekova, pri čijem se uvozu u Rusiju primenjuju umanjene carinske dažbine, što primera radi „Hemofarmu” pruža mogućnost da bude drugi najveći izvoznik lekova u Rusiju.

Posmatrano po firmama najveći izvoznik na rusko tržište je „Tarket” koji čini oko 16,5 odsto ukupnog izvoza, vršački „Hemofarm” sa 13,4 procenta izvoza i „Tetrapak” sa oko 10 odsto.

Iz Rusije se i dalje najviše uvozi nafta, gas, nikl, đubrivo, pa je tako najveći kupac ruske robe – NIS koji je prošle godišnje platio oko 1,16 milijardi dolara. Ruski gas je plaćen oko 630 miliona dolara. Osim NIS-a najveći uvoznici su „Srbijagas” i „Lukoil”.

Goran Nikolić kaže da ne treba zaboraviti da se više od polovine srpske trgovinske razmene obavlja sa zemljama EU. Prema podacima PKS-a lane je ukupni izvoz u 27 zemalja Evropske unije iznosio skoro pet milijardi dolara, što čini 55 odsto ukupnog izvoza. Uvoz je međutim, i dalje duplo veći, dostigao je sumu od oko 10,1 milijardu dolara, što je 55,1 odsto ukupnog prošlogodišnjeg srpskog izvoza.

Jasna Petrović

[objavljeno: 13/04/2008]

Nastavak na Politika...