Izvor: Politika, 12.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvoz bez granica
Da li je Slobodan Milošević uradio nešto dobro za Srbiju?
Ako se srpska javnost – odavno podeljena – danas može složiti oko jednog pozitivnog rezultata Miloševićeve vladavine, onda bi to mogao da bude sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom, potpisan 28. avgusta 2000. godine. Manje od mesec dana pre istorijskih izbora na kojima je izgubio vlast, Slobodan Milošević je srpskoj privredi omogućio da većinu proizvoda na ovo veliko tržište izvozi bez carina. Tako je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tadašnja SR Jugoslavija postala jedina zemlja van Zajednice nezavisnih država – bivših sovjetskih republika – koja ima ovu povlasticu.
Savezna skupština u Beogradu ratifikovala je sporazum još 10. maja 2001. godine, vlada Ruske Federacije predala ga je na ratifikaciju Državnoj dumi u avgustu iste godine, ali on još nije ratifikovan, iako je nekoliko puta najavljivano da će se to desiti.
Ipak, dogovor se primenjuje, ali ne dovoljno. Od njega koristi danas imaju pre svega Hemofarm i Sintelon, ali ga mnogi drugi nisu iskoristili. Između ostalog i zbog toga što neki od ključnih srpskih proizvoda ne mogu da se izvoze u Rusiju po povoljnim uslovima, jer na spisku nema živinskog mesa, kobasičarskih proizvoda, šećera, čokolade i konditorskih proizvoda, soka od jabuke, vina, alkohola, cigareta, većine lekova, sapuna i sredstava za pranje, motornih vozila...
Dve države godinama pregovaraju o proširenju liste proizvoda, a pristup ruskom tržištu mogao bi da preporodi srpsku ekonomiju, tako što bi veliki investitori iz Evropske unije počeli da razmišljaju o ulaganjima u fabrike iz kojih bi mogli da izvoze robu u Rusiju bez carinjenja. Dodatna pogodnost srpsko-ruskog aranžmana je što se domaćom robom smatra svaki proizvod u čije pravljenje ulazi 50 odsto materijala poreklom iz jedne ili druge zemlje. To znači da bi – ako Rusi omoguće slobodan uvoz automobila iz Srbije – Folksvagen, ili neka druga velika kompanija, mogao da dobru količinu delova do kragujevačke Zastave doprema iz svojih fabrika u drugim zemljama.
Srbija bi, na drugoj strani, Rusiji i firmama iz ove zemlje mogla da ponudi pristup tržištu Evropske unije. Da bi se to desilo, treba potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je u većem delu trgovinski sporazum i omogućuje slobodnu razmenu robe sa 27 država Unije. Sa potpisanim SSP-om i proširenim sporazumom s Rusijom, Srbija bi postala jedina zemlja u Evropi koja ima otvorena vrata za tržište od 650.000.000 ljudi. Onda bi, osim evropskih kompanija, za Srbiju bile zainteresovane i ruske.
Hoćemo li iskoristiti ovu šansu? Ili ćemo i ovog puta zadržati dah i čekati da propadne?
Jasno je da je potpisivanje sporazuma sa EU trenutno zbog jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije i priznanja te „države” od strane većine članica Unije sporno za dobar deo srpskih stranaka, ali je isto tako jasno da Srbija nema drugu mogućnost do da sa Unijom sarađuje u trgovini i da svoje zakone usklađuje sa evropskim – dokazano najboljim zakonima koji postoje u svetu. Ako bude dobre volje i sa jedne i sa druge strane – i u Briselu i u Beogradu – iz sadašnje situacije može se izaći vrlo brzo.
A onda sledi rad na jačanju srpske ekonomije. Za to su potrebne velike investicije – ugovor o gradnji gasovoda „Južni tok” jedna je od njih, a uz to je i dobar primer značaja Srbije u odnosima Rusije i Evropske unije. Ruski gas će za nekoliko godina preko naše zemlje ići ka članicama EU, a dobro bi bilo da i druga roba preko srpske teritorije ide i ka Uniji i ka Ruskoj Federaciji.
U srpskoj zajednici u Moskvi prepričava se kao anegdota slučaj vlasnika uspešne fabrike čarapa iz Srbije koji je došao na pregovore sa zainteresovanim ruskim uvoznikom. Kapacitet srpske fabrike nije zanemarljiv za naše uslove, a deo proizvodnje ide i u okolne zemlje, pa je vlasnik mislio da će uspeti da čarape plasira i na ruskom tržištu. Kad ga je potencijalni partner pitao da li može da u roku od mesec dana dostavi zahtevanu količinu, srpski privrednik mogao je samo da slegne ramenima i da se vrati kući. Rus je tražio celokupnu godišnju proizvodnju fabrike. Nemoguć posao za jednu takvu fabriku, ali moguć za velike evropske firme koje bi u Srbiji podigle nove fabrike.
Vladimir Radomirović
[objavljeno: 13/04/2008]
.jpg)
