Izvor: Vesti-online.com, 05.Jan.2019, 04:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izvorna pesma za boemsko veselje

Dva sprata, dve sale, dve muzičke grupe i stotinu veseljaka prvi put je primio restoran Kod Vesne koji je nastavak dojučerašnjeg gurmanskog okupljanja pod imenom Kod dve sestre. Nova gazdarica, plavokosa Vesna nastavlja rad sa dotadašnjim vernim gostima, a među prvima su istraživači-veseljaci, članovi Svesrpke zajednice Francuske (SZF).

- Mi smo malo nestašni, pa volimo da menjamo mesta okupljanja. Za ovogodišnji ispraćaj stare godine, probe radi, odabrali smo Vesnu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << a ona je osvetlala obraz. Trpeza bogovska, a kompletno piće bilo je uračunato u cenu, što znači pij koliko hoćeš i možeš i koliko ti dozvoljava vozačka dozvola - objašnjava Stana Bilbija, čelnica SZF-a.

Predrag Janković sa svojom Darom, Branka Prlina, Ljubica i Bernar Lernje, Branka Spasić, Ljiljana Cvetković, Slobodan Đekić, Slobodan Slavković, Jasna i Vitomir Milenković, Milka Karan, Ruža Momić, Vićo Banda, Maja Nikolić, Svetlana i Petko... -teško ih je sve nabrojati, ali je važno spomenuti Silviju i Željka Adžića.

- Iz Beograda su, turistički radnici, oni nam organizuju trinaestodnevni boravak u Izraelu, od 17. do 29. aprila. Došli su da drugujemo. Željko je ovo veče bio ispomoć u konobarisanju, a Silvija svakome od nas pri ruci - nabraja Stana.

E, koliko se pevalo! Ne dadoše četvoročlanoj muzičkoj grupi, koju predvodi pevač i gitarista Dragan, ni da predahne, a i sami su krivi jer im na popisu sve pesme sveta. Ipak, za slavljenike se najviše lepile naše izvorne i boemske, više puta ponavljala se "Repriza života", što je posebno godilo okupljenima srednjih godina i pokojem veteranu, a dobro im je išla i jedna francuska u kojoj se ponavlja: Ole-ole-le...

Bio je to darak francuskim gostima koji su stalno uzvikivali:

- Hajde, prijatelji, da pletemo francusko-srpsko prijateljstvo!

Kad je reč o pletenju, naravno, neumorno se plelo i kolce. Naučili ga i Francuzi, a među njima najbolja i najveštija je, Srbima najvernija, Anik Turk.

A može li se pogoditi do koliko sati je doček trajao? Gornji sprat, većinom u penzionerskim godinama - do četiri sata posle ponoći. A mladi u prizemlju? Izgleda da se još nisu razišli.

Bila je Stana najraspoloženija, kolovođa u svemu. Jednim okom vatra živa, a drugim motri da joj šta ne promakne, pa reće i ovo:

- Neka nam sveštenstvo oprosti što Srbi po tradiciji svetsku Novu godinu nikad ne dočekuju posno, kako bi trebalo u vreme pred Božić. Nije to lepo prema veri, ali takvi smo.

Nastavak na Vesti-online.com...