Izvor: Politika, 01.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Izvinjavamo se..."
Nije samo olovno nebo potencijalni neprijatelj ovogodišnjeg sabora u Guči. Šta ako u transu trubačke euforije izbije obična kafanska tuča u kojoj deblji kraj izvuče neki strani državljanin ili, ne daj Bože, pripadnik manjine?
Sledi već uhodani medijski scenario. Policija će odmah biti prozvana za neefikasnost (možda će tražiti i Jočićevu ostavku), a pojedine nevladine organizacije i političari će se utrkivati u horskim zahtevima da se hitno identifikuju sve ultradesničarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i ultranacionalističke organizacije koje možda stoje iza incidenta. Biće onih koji će ići dalje i podsećati da u Srbiji nije sprovedena denacifikacija i da su aveti fašizma još žilave na ovom tlu. U takvoj situaciji ni predsedniku Srbije neće preostati ništa drugo nego da se izvini žrtvi i da zatraži da izgrednici budu otkriveni i kažnjeni.
Srbija poslednjih dana kao da podseća na loš rimejk kultne TV komedije Soje Jovanović "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo". Reagovanje javnosti na dva nevezana događaja, jedan na Tašmajdanu, a drugi na Ibarskoj magistrali, to najbolje pokazuje. Nijednoj vlasti nije prijatno da čuje kako stranci u glavnom gradu dobijaju batine. Ali, da li je neko posle svih obrta u napadu na izraelske državljane Jariva Amrama i Bojanu Petković u potpunosti siguran da je reč o ispadu sa antisemitskih pozicija?
Još čudnija su reagovanja na saobraćajnu kontrolu vozila na Ibarskoj magistrali u kojem je bio sandžački muftija Muamer Zukorlić. Poglavar Islamske zajednice Sandžaka je u pismu Koštunici i Tadiću rekao da ga postupak policije podseća na Miloševićeva vremena, jer je bio zadržan 95 minuta. MUP je odgovorio da je reč o rutinskoj kontroli, a predsednik Srbije se izvinio Zukorliću zbog neprijatnosti koje je doživeo na Ibarskoj magistrali.
Tačno je da nas svaki incident motivisan mržnjom prema pripadnicima druge nacionalnosti, vere ili rase udaljuje ne samo od Evropske unije, već i od civilizacijskih vrednosti demokratskih društava. Ali, kao što u Zukorlićevom slučaju treba ispitati da li je bilo prekoračenja ovlašćenja policije, tako treba sudu ostaviti da utvrdi šta se desilo na Tašmajdanu.
Ciljana preosetljivost pojedinih medija na slučajeve u kojima ima nagoveštaja da su motivisani antisemitskim ili nacionalističkim pobudama, što tek treba dokazati, ne ostavlja previše prostora ljudima na vlasti nego da se izvinjavaju. Za svaki slučaj. A to onda kao da se uklapa u Ahtisarijevu matricu o kolektivnoj krivici Srba od koga, takođe, tražimo izvinjenje, jer nas je uvredio kao narod.
Ali nije Srbija samo na oku dušebrižnika za ljudska prava. Poljska je nedavno oštro odbacila kritike Evropskog parlamenta da netolerancija, antisemitizam i ksenofobija postaju problem u ovoj zemlji. Umesto da se pravda, poljski premijer Kažimjež Marćinkjevič je pozvao evropske poslanike da posete Poljsku i pronađu to o čemu su pisali u rezoluciji.
Milenko Pešić
[objavljeno: 01/09/2006]
