Izvor: B92, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izveštaj "trojke" EU, SAD i Rusije o Kosovu
Rezime
1. Mi, "trojka" predstavnika iz Evropske unije, SAD i Rusije, proveli smo poslednja četiri meseca u vođenju pregovora između Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova. Naš cilj je bio da se olakša dogovor između strana. Pregovori su vođeni u okviru rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 (1999) i Principa Kontakt grupe (Aneksi 1 i 2). Tokom našeg rada, strane su razgovarale o širokom spektru opcija, kao što su potpuna nezavisnost, nadzirana nezavisnost, teritorijalna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podela, suštinska autonomija, konfederacija, čak i status prećutnog "dogovora da se nisu dogovorile".
2. Trojka je bila u mogućnosti da olakša intenzivne i suštinske pregovore na visokom nivou između Beograda i Prištine. I pored toga, strane nisu mogle da postignu dogovor o konačnom statusu Kosova. Nijedna strana nije bila voljna da popusti u svom stavu o suštinskom pitanju suvereniteta nad Kosovom. To je žalosno, pošto je dogovor putem pregovora u najboljem interesu obeju strana.
Početak procesa
3. Politički proces za određivanje budućeg statusa Kosova, poslednjeg glavnog pitanja povezanog za raspad Jugoslavije, trajao je dve godine. Generalni sekretar UN imenovao je Martija Ahtisartija za specijalnog izaslanika u novembru 2005. godine da preuzme proces pregovora budućeg statusa u okviru rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN (1999). Posle 15 meseci pregovora pod sponzorstvom UN, predsednik Ahtisari je pripremio Sveobuhvatni predlog za rešavanje statusa Kosova, u kojem su uključene mere za zaštitu nealbanskih zajednica na Kosovu, kao i preporuka da bi Kosovo trebalo da postane nezavisno pod međunarodnim nadzorom. Priština je prihvatila Ahtisarijev predlog u potpunosti. Beograd ga je odbio.
4. Posle perioda pregovora u Savetu bezbednosti UN, Kontakt grupa (Francuska, Nemačka, Italija, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD), predložila je da "trojka" predstavnika iz EU, SAD i Rusije preuzme još jedan period pregovora s ciljem postizanja dogovora. Generalni sekretar UN je 1. avgusta 2007. godine pozdravio tu inicijativu, ponavljanjući svoje verovanje da je status quo neodrživ i zatražio izveštaj Kontakt grupe o tim naporima do 10. decembra 2007. godine. Ured specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova (UNOSEK) trebalo je da učestvuje u procesu, sa spremnošću da obezbedi informacije i razjasni taj zahtev (Aneks 3).
Misija "trojke"
5. Pošto smo imenovani kao predstavnici "trojke", odlučili smo da "nijedan kamen ne ostane neprevrnut" u potrazi za dogovorom koji bi bio obostrano prihvaćen. U potrazi za tim ciljem, objasnili smo stranama kojim bi principima trebalo da rukovodimo u našem radu. Prvo smo ponovili da će Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN (1999) i Principi Kontakt grupe (iz novembra 2005.) i dalje biti naš operativni okvir. Drugo, konstatovali smo da dok je Ahtisarijev predlog još na stolu, mi treba da budemo spremni da podržimo svaki dogovor koji bi strane postigle. Obe strane smo stalno podsećali da su odgovorne za uspeh ili neuspeh tog procesa.
6. Objasnili smo, takođe, da "trojka" nema nameru da nameće rešenje. Umesto toga, zadatak svake strane bio je da ubedi drugu stranu o vrednostima svog stava. Premda je naša uloga prvenstveno bila da se olakša direktan dijalog, takođe smo imali nameru da imamo aktivnu ulogu u identifikovanju oblasti za mogući kompromis.
Raspored rada
7. Tokom četiri meseca našeg mandata, organizovalo smo intenzivne sastanke sa obema stranama (Aneks 4). Takva organizacija je podrazumevala deset sesija sastanaka, šest u kojima su bili direktni razgovori, uključujući i poslednji, intenzivni trodnevni sastanak u
Badenu, u Austriji, kao i dva putovanja u region. Tokom tog procesa, Beograd su predstavljali predsednik Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica, šef diplomatije Vuk Jeremić i ministar za Kosovo Slobodan Samardžić. Prištinu je predstavljao "Tim jedinstva" koji su činili predsednik Fatmir Sejdiju, premijer Agim Čeku, predsednik parlamenta Kolj Beriša, kao i Hašim Tači i Veton Suroi.
"Trojka" je pozdravila činjenicu što su obe delegacije bile predstavljene na najviše mogućem nivou, ističući važnost koju su one pokazile prema ovom procesu. Pored zajedničkih sesija, organizovali smo i odvojene sastanke sa stranama kako bismo se s njima pojedinacno konsultovali. Naši sastanci su bili dugački i često teški, pošto smo se suočili sa obostranim nepoverenjem i osećajem istorijskog neslaganja o konfliktima 90-tih godina. Kontakt grupa je podržala naš rad, i njeni šefovi diplomatija su zatražili od strana da pregovorima priđu s "kreativnošću, hrabrošću i u duhu kompromisa" (Aneks 5). Takođe smo dobili obećanja od strana da se nijedna od njih neće angažovati u provokativnim delima ili izjavama tokom procesa (Aneksi 6 i 7).
8. Kako smo počeli da radimo, prvo smo istražili već ustanovljene stavove svake strane. Priština je ponovila da je za nadgledanu nezavisnost Kosova i ponovo potvrdila da prihvata Ahtisarijev predlog. Beograd je odbacio Ahtisarijev predlog i ponovio da je za autonomiju Kosova unutar Srbije. Kao rezultat, nije bilo razgovora o Ahtisarijevom predlogu kao ni o tome da bi trebalo da bude promenjen. Obe strane su koristile istorijske, funkcionalne, legalne i praktične argumente kao podršku za svoje stavove. Beograd je precizirao svoj model suštinske autonomije sa ojačanim ovlašćenjima kosovske autonomije, a smanjenjem svojih ovlašćenja. Isticalo se da ne bi bilo povratka na situaciju pre marta 1999. godine. Priština je predstavila nacrt "Povelje prijateljstva i saradnje", u kojem se opisuje kako bi Kosovo i Srbija, kao nezavisne države, sarađivale o pitanjima od uzajamnog značaja, o uspostavljanju zajednickih tela, povećanju angažmana o multietničnosti kao i o podršci obostranim evroatlantskim aspiracijama.
9. Uprkos našem ponovljenom pozivu na sveže ideje i duh kompromisa, nijedna strana nije mogla da ubedi drugu stranu da prihvati njen stav. Ohrabreni saopštenjem ministara Kontakt grupe iz 27. septembra (Aneks 4), preuzeli smo aktivniji pristup. Razvili smo naš pristup u obliku "14 tačaka" mogućeg preklapanja stavova strana (Aneks 8, "Pristup Trojke o pregovorima: Načelni zaključci"). Strane su odgovorile na te tačke, ali nisu to u potpunosti prihvatile.
10. Pod našim vođstvom, strane su ponovno razmotrile svoje stavove od nezavisnosti do autonomije, kao i alternativne modele kao što je konfederacija, čak i model zasnovan na "dogovoru o neslaganju" u kojem nijedna nijedna strana ne očekuje da odustane od svog stava, ali bi ipak nastavila praktični deo pregovora, namenjen za olakšavanje saradnje i međusobne konsultacije. Takođe se pregovaralo o međunarodnim modelima, kao što je model Hongkonga, ostrvskih zemalja i nezavisnih zemalja Komonvelta. Pošto se o tome raspravljalo, nismo se zadržavali na opciji teritorijalne podele, pošto je izgledalo neprihvatljivo za obe strane i Kontakt grupu. Pokazalo se da nijedan od tih modela ne predstavlja odgovarajuću osnovu za kompromis. Završili smo direktne pregovore između strana na konferenciji na visokom nivou u Badenu (Austriji) od 26. do 28. novembra, gde smo ponovo ohrabrili obe strane da pronađu put da izađu iz ćorsokaka.
Zaključci
11. Obe strane su bile u potpunosti angažovane u pregovorima. Posle 120 dana intenzivnih pregovora, međutim, strane nisu bile u mogućnosti da postignu dogovor o statusu Kosova. Nijedna strana nije bila voljna da popusti u suštinskom pitanju suvereniteta.
12. Ipak, uprkos suštinskoj razlici o statusu, koju "trojka" nije mogla da premosti, verujemo da je proces bio koristan. Stranama smo dali mogućnost da pronađu rešenje za njihove nesuglasice. Pod našim okriljem, strane su bile angažovane u direktnom dijalogu, koji je bio intenzivan, suštinski i na visokom nivou, prvi put od kraja sukoba na Kosovu 1999. godine. Tokom procesa, strane su otkrile područcja u kojima su njihovi interesi bili slični. Strane su se takođe složile o potrebi promovisanja i zaštite multietničkih zajednica i pokazale da postoje teška pitanja kao što su pomirenje, posebno sudbina nestalih osoba i povratak raseljenih. Možda je najvažnije to što su Beograd i Priština ponovile da je centralno pitanje u njihovim budućim odnosima njihova evropska perspektiva. Obe strane su ponovile želju da traže budućnost pod zajedničkim krovom Evropske unije.
13. Pošto razlike izmeđju strana ostaju nepromenjene, "trojka" je ipak uspela da izvuče važna obećanja od njih. Obe strane su se posebno obavezale da će se suzdržati od akcija koje bi ugrozile bezbednosnu situaciju na Kosovu ili negde drugde, da neće upotrebiti silu, pretnje ili zastrašivanja (Aneks 9). Dale su ta obećanja bez predrasuda prema svojim stavovima o statusu. Obe strane moraju da imaju na umu da će, ako ne uspeju da održe obećanja, to uticati na postizanje evropske budućnosti kojoj obe strane streme.
14. Konstatovali smo da će Kosovo i Srbija nastaviti da budu zajedno povezane zbog specifične prirode njihovih odnosa, posebno u istorijskom, ljudskom, geografskom, privrednom i kulturnom smislu. Kao što je zabeleženo na ministarskom sastanku Kontakt grupe 27. septembra u Njujorku, rezolucija o kosovskom statusu je od suštinskog značaja za stabilnost i bezbednost zapadnog Balkana, kao i cele Evrope. Verujemo da je održavanje mira u regionu i izbegavanje nasilja od ogromnog značaja i shodno tome očekuje od strana da se drže svojih obećanja. Štaviše, čvrsto verujemo da će rešavanje kosovskog statusa doprineti ispunjavanju evropskih aspiracija obeju strana.
Aneksi:
A) dokumenti o bekgraundu
1) Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 (1999)
2) Principi Kontakt grupe (novembar 2005)
B) Dokumenti "trojke"
3) Izjava generalnog sekretara UN o novom periodu angažamana o Kosovu (1. avgust 2007)
4) Događaji "trojke"
5) Saopštenje ministara Kontakt grupe o Kosovu (27. septembra 2007)
6) Tekst iz Beča (30. avgusta 2007)
7) Njujorška deklaracija (28. septembra 2007)
8) Pristup "trojke" o pregovorima: Načelni zaključci
9) Saopštenje "trojke" (Baden, 28. novembra 2007)
.jpg)
