Izvor: Politika, 07.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izveštaj o 17. martu ostaje tajna
Zamenik generalnog sekretara za mirovne operacije UN Edmond Mule je rekao da je sud još uvek zatvoren pa se postavlja pitanje zašto je i preuziman u akciji „beskorisne primene sile”
Podeljeni stavovi na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o izveštaju podvodom nemira 17. marta u severnom delu Kosovske Mitrovice ponovo su usijali atmosferu iza vrata najvišeg tela svetske organizacije i označili početak priprema i pozicioniranja članica za sednicu Generalne skupštine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << UN (održaće se u septembru) na kojoj će se raspravljati o Kosovu i Metohiji.
Raspravu petnaest predstavnika članica SB UN na zvaničnim ali zatvorenim konsultacijama u sredu naveče obeležili su suprotstavljeni stavovi Rusije i nekoliko zapadnih zemalja o izveštaju tima UN, koji je predvodio ugandski diplomata Fransis Sekandi, a u kome je navedeno da je akcija policije Unmika protiv bivših pravosudnih radnika Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici 17. marta bila „nepreporučljiva” i izvedena na osnovu „neproverenih obaveštajnih podataka”.
Izveštaj tima UN koji je nastao pre dva meseca nije objavljen, pa čak ni podeljen ambasadorima najmoćnijeg tela svetske zajednice, a UN insistiraju, uprkos protivljenju Rusije, da on ostane tajan. Dogovoreno je da, ipak, generalni sekretar UN izda neku vrstu saopštenja krajem nedelje.
Prema beleškama sa brifinga u koje je izveštač „Iner siti presa” (sajta koji prati rad UN) imao uvid, zamenik generalnog sekretara za mirovne operacije UN Edmond Mule je rekao da je sud još uvek zatvoren pa se postavlja pitanje zašto je i preuziman u akciji „beskorisne primene sile”.
Stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin je izrazio nadu da će Ban Ki Mun izneti „principijelnu ocenu dejstava onih koji su doneli te nerazumne i provokativne odluke”, kao i da će Sekretarijat UN i generalni sekretar iz događaja u Mitrovici izvući neophodnu lekciju i prema bivšem rukovodstvu Unmika preduzeti disciplinske mere. Ruski ambasador je nazvao „čudnom” situaciju u kojoj je tadašnji zamenik šefa Misije UN na Kosovu, prekoračivši svoja ovlašćenja, preuzeo na sebe odgovornost za primenu sile u momentu kada su vođeni pregovori sa učesnicima akcije protesta o rešavanju situacije mirnim putem.
Ruska agencija Itar-tas juče je, pozivajući se na diplomatske izvore, izvestila da su neke članice SB UN, među kojima su Francuska, Velika Britanija i SAD, bile protiv da predsedavajući Saveta neposredno upozna generalnog sekretara sa idejom o neophodnosti postavljanja pitanja lične odgovornosti bivšeg rukovodstva Unmika u slučaju Kosovske Mitrovice.
Najtvrđi stav povodom događaja u Mitrovici zastupala je zamenica britanskog ambasadora Karen Pirs, koja je rekla da je „jedan broj članova Saveta smatrao da je Unmik delovao u okviru svog mandata”.
Ona je na sednici SB optužila „srpske ekstremiste” za unapred smišljenu akciju koja bi točak istorije trebalo da vrati u 1999. godinu. „Oni su tražili način da otvore vrata mekoj podeli Kosova”, rekla je ona govoreći o rezultatima istrage tima UN koji je imenovan na zahtev Srbije i Rusije.
Kako se očekuje na sednici Generalne skupštine UN, glavno pitanje će biti traženje modusa da Euleks dobije formalno odobrenje za svoje delovanje, pošto je najavljeno da bez takve odluke najvišeg tela UN nekoliko članica EU neće poslati svoje osoblje.
Čurkinova izjava da očekuje da se Ban Ki Mun „jasno odredi” prema „pogrešnim i provokativnim odlukama” bivšeg zamenika šefa Unmika Larija Rosina da se upotrebi sila, može se shvatiti kao pritisak Rusije na generalnog sekretara svetske organizacije (koji se do sada nije pokazao bezuspešnim) u kontekstu pregovora koji se, uoči sednice Generalne skupštine UN, vode na relaciji Njujork–Vašington–Brisel–Moskva.
Pojedine države EU (Francuska i Velika Britanija) koje su iritirane namerom Srbije da na sednici Generalne skupštine UN u septembru obezbedi podršku polovine od 192 države da se zatraži ocena Međunarodnog suda pravde u Hagu o legalnosti priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, već su uputile pritiske Srbiji ucenjujući je evropskim integracijama.
U intervjuu moskovskom dnevniku „Vremja novostej”, bivši ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev juče je najavio da je do sednice u septembru moguće očekivati pojačan pritisak na mnoge države da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Ruski diplomata, koji je trenutno na čelu Četvrtog odeljenja u Ministarstvu inostranih poslova Rusije, rekao je i da zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova „pokušavaju da prinude Beograd na kontakte sa Prištinom”.
Pretpostavke da će se na sednici razmatrati mandat Euleksa, Aleksejev je potvrdio izjavom da su „na delu pokušaji da se UN istisnu sa Kosova i zamene prisustvom Evropske unije”. Ponovivši da se Rusija ne bi protivila jačanju ulogu EU u srpskoj pokrajini, „ali ne na štetu međunarodnog prava”, Aleksejev je istakao da je reč o „grubom i nelegitimnom pokušaju” da se stvori „nešto pod kišobranom UN, radi aminovanja aktivnosti novih struktura na Kosovu”. „Unmik se, pri tome, posmatra kao neka uprava za spoljne odnose, pri EU, zbog rada sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova i sa lokalnim Srbima”, rekao je ruski diplomata.
Podeli u SB UN povodom izveštaja o neredima u Mitrovici 17. marta prethodio je i rascep u vrhu misije UN. Dan pošto su međunarodne snage brutalno napale Srbe koji su zauzeli zgradu suda, regionalni administrator UN Džerarad Galuči je poslao protestno pismo odeljenju za mirovne operacije UN, navodeći da su upravo svetska organizacija i NATO krivi za nasilje koje je izbilo, pogibiju ukrajinskog policajca i ranjavanje oko stotinu pripadnika Unmik policije i Srba. Potom su kosovski Albanci zatražili da Galuči napusti pokrajinu, a šef Unmika Joahim Riker je od sedišta svetske organizacije u Njujorku zatražio da ga smeni, optuživši ga za podstrekivanje Srba na zauzimanje suda.
U Ujedinjenim nacijama je, međutim, ocenjeno da Galuči nije kriv, pa se on posle kratkog odsustva vratio u Kosovsku Mitrovicu i nastavio sa svojim poslom, a šef Unmika Joahim Riker je nedugo potom smenjen.
U junu u intervjuu „Politici”, Galuči je na pitanje zašto je poslao protestni izveštaj u Njujork odgovorio da su događaji od 17. marta svima jasno pokazali da se politička pitanja ne mogu rešavati silom. „U martu su sve strane upotrebile silu, a to nije pomoglo, nije bilo neophodno i nije rešilo ništa”, rekao je tada Galuči.
Biljana Mitrinović
-----------------------------------------------------------
Aleksejev: Za sada se ne radi na podeli Kosova
Govoreći o predstojećim pregovorima Beograda i šefa Unmika Lamberta Canijera, o tome „da li su oni vezani za ideju podele Kosova” i da li je Rusija spremna da podrži tu ideju, ruski diplomata je rekao da se „za sada ne radi o podeli Kosova de jure, iako je očigledno da se pokrajina, posle jednostranog proglašenja nezavisnosti, cepa”. „Kosovski Srbi koji ne prihvataju nezavisnost, formirali su u mestima gde žive svoje institucije vlasti”, rekao je Aleksejev i dodao da je Kontakt grupa odbacila ideju podele i da se „Rusija rukovodi tim pristupom”.
[objavljeno: 08/08/2008.]
