Izvor: Southeast European Times, 10.Jan.2013, 18:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izveštaj: Globalna ekonomska sloboda u zastoju

U izveštaju je zaključeno da prekomerna korupcija i slabosti na polju vladavine zakona usporavaju napredak u regionu.

10/01/2013

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije – 10.1.2013.

Ekonomije Turske i sedam zemalja jugoistočne Evrope klasifikovane su kao „umereno slobodne“ u godišnjem istraživanju objavljenom u četvrtak (10. januara), ali se prosečan nivo ekonomske slobode u svetu samo neznatno poboljšao u prošloj godini. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<

Prema istraživanju Indeksa ekonomske slobode, koje su sproveli Fondacija Heritidž i Volstrit žurnal, Hong Kong je najslobodnija ekonomija na svetu, a slede ga Singapur, Australija, Novi Zeland i Švajcarska.

Osam zemalja jugoistočne Evrope -- Albanija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Makedonija, Crna Gora, Rumunija i Turska -- našlo se u kategoriji „umereno slobodnih“.

Turska je 69, u odnosu na 73. mesto na kojem je bila prošle godine. Njena najviša ocena odnosi se na „napredak u upravljanju javnom potrošnjom, slobodu poslovanja i slobodu rada, koje su nadjačale slabljenje slobode investiranja i oslobođenosti od korupcije“, navodi se u izveštaju.

Kipar je 41, što je najbolja ocena u jugoistočnoj Evropi, a sledi ga Makedonija, koja je na 43. mestu. Rumunija i Bugarska su 59. i 60 -- u odnosu na 62. i 61. mesto prošle godine -- i ustanovljeno je da su „u 2012. godini zabeležile do sada najveće ocene na polju ekonomske slobode“.

Međutim, Bugarska bi trebalo da nastavi sa reformskim nastojanjima, „kako bi učvrstila temelje ekonomske slobode i osigurala živ ekonomski razvoj u budućnosti“, navodi se u izveštaju.

Devetnaesto godišnje izdanje Indeksa ekonomske slobode obuhvata 185 zemalja i ocenjuje njihov učinak na četiri široka polja ekonomske slobode -- vladavini zakona, efikasnosti regulative, ograničenju vlasti i otvorenom tržištu.

Rangira 177 ekonomija obuhvaćenih istraživanjem na osnovu 10 indikatora, uključujući imovinska prava, oslobođenost od korupcije, fiskalnu slobodu i ograničenje vlasti.

Na osnovu svoje ukupne ocene, zemlje su svrstane u pet grupa: slobodnu, uglavnom slobodnu, umereno slobodnu, uglavnom neslobodnu i represivnu grupu.

Sa manje od 60 poena, BiH, Grčka, Moldavija i Srbija svrstane su među „uglavnom neslobodne“ ekonomije.

Ocena Grčke odražava „znatno slabljenje imovinskih prava i finansijske slobode, što uglavnom zasenjuje napredak u šest od deset ekonomskih sloboda“, navodi se u izveštaju. Zemlja, koja pokušava da izbegne neotplaćivanje svog suverenog duga, sada je na 117. mestu.

Nataša Srdoč, suosnivač Jadranskog instituta za javnu politiku i Međunarodnog samita lidera, partnera Indeksa ekonomske slobode, navela je korupciju i spore reforme kao probleme sa kojima se region suočava.

„Najveća slabost u ... jugoistočnoj Evropi je slaba vladavina zakona koja se meri visokim nivoom političke korupcije i vrlo slabom zaštitom imovinskih prava, koja su u represivnoj kategoriji u Indeksu ekonomske slobode od početka ove studije“, rekla je ona za SETimes.

„Da bismo privukli kapital i mogućnosti za lokalne ekonomije, naglasak na jačanju vladavine zakona i zaštite imovinskih prava mora da postane jedan od glavnih prioriteta. Investitori iz zemalja sa jakom vladavinom zakona manje su skloni ulasku na tržišta na koja negativno utiču pravosudni sistemi u koje je upletena politika“, rekla je Srdoč.

Niz zemalja u regionu takođe treba da pokaže političku volju neophodnu za sprovođenje smelih institucionalnih reformi, rekla je ona.

„Vladina potrošnja ostala je vrlo visoka u tim zemljama, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Grčku i Srbiju“, dodala je Srdoč. „Kao što je navedeno u godišnjoj studiji, dublje institucionalne reforme hitno su neophodne da bi se uhvatilo u koštac sa birokratijom, smanjila pobesnela korupcija i ojačao pravosudni sistem koji je podložan političkim uplitanjima.“

Međutim, ona je kao pozitivno kretanje u regionu navela uspešnu implementaciju inicijative za reformu paušalnog poreza u izvesnom broju zemalja.

„Paušalni porez ima antikorupcijsku komponentu i transparentan je i nepromenljiv poreski sistem. Paušalnim porezom uklanjaju se arbitrarne odluke vezane za poreze koje donose političari pojedinačno i političke grupe“, rekla je Srdoč, pozivajući građane na Balkanu da „insistiraju na principijelnim reformama“, poput onih koje su uspešno sprovedene u baltičkim zemljama.

Indeks 2013. možete pronaći na adresi http://www.heritage.org/index/

Nastavak na Southeast European Times...