Izvor: Blic, 07.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izrešetali jedan drugog
Izrešetali jedan drugog
Petar Milovanović, otac Dražena, jednog od dvojice vojnika Gardijske brigade poginulih u još nerazjašnjenom incidentu u kasarni u Beogradu, trudi se da ne zaplače, ali ne uspeva. U saopštenju informativne službe VSCG stoji samo da su vojnici Dražen Milovanović (21) iz paraćinskog naselja Tekija i Dragan Jakovljević (21) iz Bele Reke kod Šapca 'izgubili živote na stražarskoj dužnosti obezbeđujući kasarnu u Topčideru'.
- Niko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovo ne može da razmrsi. Niko dete ne može da mi vrati, ali hoću da znam šta se to dogodilo! Imam pravo na to. Kako mi je rečeno, samo njih dvojica su bili u patroli straže. Moj sin je, kažu, bio vođa patrole. General Krga je bio sa mnom sve vreme, ne zna šta da mi kaže, sleže ramenima, plače i on zajedno sa mnom. Kako je njemu saopšteno, znaju samo da je iz obe puške ispaljeno po nekoliko metaka. U telu mog sina Dražena pronađena su dva, a u telu drugog vojnika tri metka. Moj mlađi sin Dražen je bio delija, grmalj od preko stotinu kilograma, i tada je bio jak. Nije umro odmah. Borio se za život, ali, nažalost, nije uspeo. Umro mi je na operacionom stolu na VMA - između jecaja pokušava da govori skrhani Petar Milovanović.
U Beloj Reci, mačvanskom selu podno Cera kod Šapca, u kući pokojnog Dragana Jakovljevića samo muk i neverica. Draganova majka Rosa i stariji brat Dragoljub nisu želeli da se fotografišu za naš list, jer bi im to, kako kažu, bilo još jedno bolno podsećanje.
I Dragoljub je čuo da su vojnici pucali jedan na drugog, ali on smatra da su to samo nepouzdane priče.
Vojska Srbije i Crne Gore saopštila je da je oformila komisiju koja ispituje uzroke pogibije vojnika. Pogibija dvojice gardista dogodila se, kako 'Blic' saznaje, u izdvojenom vojnom objektu u Ulici Teodora Drajzera na Topčideru. Kako saznajemo, do pucnjave je došlo u ponedeljak ujutru oko 9.50, a pucano je iz obe automatske puške koje su dužili stradali vojnici. Iz jedne je ispaljeno 14, a iz druge šest metaka. Dragan Jakovljević je preminuo na licu mesta, a Dražen Milovanović je prebačen na Vojnomedicinsku akademiju gde ja podlegao zadobijenim povredama. Na ulazima u kasarnu na Topčideru juče je bilo mirno, bez primetnih mera pojačanog obezbeđenja. Niko od stražara juče nije hteo da priča o okolnostima i razlozima ove tragedije.
Biljanu, majku Dražena Milovanovića, zatičemo skrhanu bolom. Oko nje rodbina, prijatelji, komšije, pokušavaju da je uteše.
- Razgovarali smo pre nekoliko dana. Očekivala sam da Dražen dođe u subotu i da vikend provedemo na svadbi rođaka. On je obećao da će doći, to je bi naš poslednji razgovor - priča majka Biljana.
- Javljeno nam je oko 18 časova 5. oktobra da je Dražen poginuo oko 9 časova pre podne za vreme vršenja vojničkog zadatka, sa jednim drugom, i ništa više. Sve mi je mnogo čudno, svedoka nema, a graniči se sa nemogućim da su pucali jedan u drugog, jer svi vojnici, njihovi drugovi, kažu da su se lepo slagali.
Dragoljub Jakovljević priča kako je porodica saznala za Draganovu pogibiju:
- U utorak, oko 15 časova, taman kada smo počeli da popravljamo krov štale, došlo je troje oficira i službenika iz Vojnog odseka u Šapcu i pitali gde je naša kuća. Nešto me je preseklo, pomislio sam možda je Dragan pobegao, ali na najgore nisam mislio. Onda su nam saopštili da je Dragan poginuo na straži i da više ništa ne znaju. Svet se preokrenuo oko mene i upitao sam ih da li je to istina. Poslednji put kada je dolazio na vikend bio je nešto potišten, ali sam mislio da je to od prehlade. Ispratio sam ga u nedelju, u 17.30. Te večeri, u 19 časova, desilo se da se srušio krov sa nove štale, sam od sebe, što je bilo kao neko predskazanje.
- Kako da živim u ovom čemeru?! Sudbino, sudbino, živote... Na ovom krevetu je spavao, u ovom dvorištu pravio ispraćaj. Onakav delija, snaga majčina. Kuda ćemo i šta ćemo, Dragane, sine, da znadeš kako je majci teško, njenom srcu pusto - reči su Draganove majke Rose.
Međutim, seća se da je u poslednje vreme Draganu vojska teško padala. Žalio se da su neki njegovi drugovi simulirali bolest i izbegavali obaveze, a da su praktično ostali samo vojnici koji nisu imali veze kod doktora, i to uglavnom mladići sa sela.
I brojna rodbina i prijatelji, okupljeni u dvorištu gde je postavljena šatra za daću, kažu da takvog mladića selo nije imalo. Otac Janko otišao je juče ujutro u četiri sata da preuzme telo svoga sina. Sahrana će se obaviti danas, na groblju u Beloj Reci.
Juče oko 14.30 i Dražen Milovanović je pogrebnim kolima stigao u svoj dom u Tekiji, dočekan jaucima i lelekom najbližih koji su se bacili na kovčeg, dozivajući sina i brata. Sahrana mladog gardiste zakazana je za danas u 14 časova na groblju u Paraćinu. Ekipa Blica
