Izvor: RTS, 15.Mar.2014, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izrael, zemlja kontrasta
Izrael sa svim svojim specifičnostima - verskim, političkim, ekonomskim, istorijskim - na jednom mestu je velika riznica za turiste, ali i poslovni svet. U toj zemlji, praktično u pustinji niču nova naselja zbog velike potražnje za stanovima.
Malo koja zemlja ostavi takav utisak pa čak i dugo vremena nakon boravka. Izrael sa svim svojim specifičnostima - verskim, političkim, ekonomskim, istorijskim - na jednom mestu je velika riznica za turiste, ali i poslovni svet. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Ekipa RTS-a u Izrael je otputovala kako bi videla iz prve ruke, kako ta zemlja, koja zauzima površinu od oko 21.000 kvadratnih kilometara, što je nešto više od četvrtine površine Srbije i sa osam miliona stanovnika, uspeva da bude treća ekonomija po konkurentnosti na svetu i pri tom u stalnoj tenziji zbog odnosa sa Pelestincima na okupiranim područjima.
Najpre, Izrael je sveta zamlja i zemlja kontrasta koja je magnet za turiste. Koliko turisti dolaze i da li je kriza pomrsila konce, ispričao nam je naš turistčki vodič Arie. Čini se da boljeg i upućenijeg sagovornika nismo mogli da imamo jer on ovaj posao radi ceo život.
Arie Zarza, turistički vodič kaže da religija na prvom mestu dovodi turiste u Izrael i zato ih kriza nije pogodila u tolikoj meri.
"Ipak, ja radim sa manjim grupama i obim posla se smanjio za desetaj odsto. Međutim, nema bojazni da će Izrael uvek privlačiti turiste", kaže Arie.
Na putu do Jerusalima ne možete, a da ne svratite u Tal farmu odnosno vinariju "Red poteri", jednu od najpoznatijih i najboljih malih vinarija u Izraelu. To je adresa za turiste i za poslovni svet, s obzirom na to da je izraelsko vino jedan od izvoznih aduta.
Dov Tal, vlasnik vinarije "Red poteri" kaže da je u poljoprivredi uvek kriza i nikada nema dovoljno novca.
"Mi smo ranije izvozili grožđe u Britaniju, sada samo vino i to u ograničenim količinama. Dovoljno je da volite svoj posao pa će tržište samo da dođe. Ukoliko u to ne verujte, nemojte ni da počinjete", kaže Dova Tal.
Posle vinarije, u potrazi za odgovorom o tome šta čini izraelsku ekonomiju konkurentnom, sledeća adresa nam je bilo predgrađe Tel Aviva, gde praktično u pustinji niču nova naselja zbog velike potražnje za stanovima.
Zašto smo istraživali tržište nekretina u Izraelu, tačnije u Tel Avivu - zato jer je slično sa našim. I pored toga što se gradi i što se kupuje, cene su visoke. Dok u Srbiji mnogi taj ekonomski nesklad tumače nedostatkom planske gradnje i visokim profitom investitora, u Izraelu je situacija drugačija.
Sa prosečnom platom od skoro 1.600 evra Izraelu je kriza donela pravi bum sa cenama nekretina - za kvadrat stana u Tel Avivu potrebno je i do 5.000 evra, a na pojedinim lokacijama i do 10.000 evra po kvadartu.
Najbolji sagovornici za to su predstavnici kompanija "Afrika-Izarel" i "Tidhar" koji su prisutni i u Srbiji kao veliki investitori kroz projekat beogradskog Erport sitija.
Avi Barzilaj, direktor u kompaniji "Afrika-Izrael" kaže da je u Izraelu je glavni problem nedostatak zemlje, u gradovima nema više mesta za izgradnju.
"Kod nas nije presudna kriza, već upravo nedostak zemlje. Sa povećanjam populacije cene stanova u poslednjih pet godina su porasle dvostruko. Ne može Izrael da se poredi sa dugim zemljama. Naši sugrađani moraju da se sele izvan gradova. Izrael jeste manji od Srbije, ali gradovi su dosta naseljeni. Opet, banke su veoma konzervativne, jako teško odobravaju kredite, rate ne smeju da budu veće od četvrtine primanja", objašnjava Barzilaj.
Na gradilištu udaljenom pola sata od centra Tel Avia, investitor nam je objasnio kako on mora da smisli model prodaje kako bi našao kupce.
"Sve smo isplanirali unapred, povezali se se državom, odnosno vojskom i ponudli im na prodaju čitavo naselje, sve stanove. Računica je jednostavna - ukoliko se sve unapred proda, mi automatski smanjujemo troškove kredita kod banaka, troškove izgradnje i tim cenu kvadrata možemo da prepolovimo, nego da smo gradili zgradu po zgradu, neplanskom
prodajom", kaže Arie Bahar, suvlansik Tidhar grupe.
U zanimljiv koncept izgradnje, ali i nacina zivota uverili smo se se posetom privatnom starackom domu. Alen Bon je predsednik skupštine stanara naselja ovog luksuznog staračkog doma. Ovo jeste skup način da se provede starost, ali i ugodan.
"Jeste skupo, mi smo prodali kuću kako bismo imali za depozit. Ali ovde imamo sve, moja supruga još radi, nama deca i unuci dolaze preko vikenda. Najbolji način da se doživi lepa starost jeste da se dođe na ovakvo mesto gde se osećate još uvek mladim. Ovde možete da uživate u društvu, prirodi, sve vam je dostupno i potpuno ste nezavisni", kaže Alen Bon.
Stanari mogu da biraju hoće li da žive u kućicama ili u stanovima, a oni koji ih grade kažu da je to tek početak.
I za kraj, čudo prirode jeste i čudo za ekonomiju. Najniža tačka na svetu je Mrtvo moro koje za Izarel, reklo bi se, zlata vredi.
Priča o Izraelu ima i onaj politički deo, odnose sa Palestincima koji žive na okupiranim područijima.
Dok putujete tom državom, srešćete i beduine, koji žive svojim specifičnim životom. Sve ovo je Izrael i još dosta toga. Ova zemlja je definitivno zemlja kontrasta i zato jeste turistima zanimljiva i ekonomski konkurentna.
