Izvor: B92, 06.Maj.2014, 01:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izrael obeležava osnivanje države

Tel Aviv -- Izrael počinje sa nizom ceremonija kojima se obeležava dan kada je, pre 66 godina, 14. maja 1948. godine nastala država Izrael.

Tog dana su se Jevreji iz Palestine, koja je pre toga bila pod britanskim mandatom, okupili u svojim gradovima i selima da proslave sudbonosan trenutak u svojoj istoriji.

Izraelci 66 godina nezavisnosti obeležavaju na porodičnim izletima, koncertima, izložbama, vojnim paradama, u vojnim bazama, otvorenim za posetioce i uz roštilj, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nakon jučerašnjeg tužnog Dana sećanja na poginule vojnike.

Proslava je počela još sinoć tradicionalnim paljenjem baklji i podizanjem nacionalne zastave na pola koplja u Jerusalimu na Brdu Hercl, nazvanom tako po idejnom tvorcu današnje države Izrael. Ove godine baklje je zapalilo 14 žena, uključujući vojnog dopisnika Kermelu Menaše i teniserku Šahar Per. Nakon što su ceremonije završene, Izraelci su širom zemlje izašli na ulice da slave uz vatromet. Taj trenutak prelaska iz tuge u slavlje simbolizuje činjenicu da zemlja duguje svoju nezavisnost onima koji su bili spremni da se za nju žrtvuju.

U samom Izraelu dan nezavisnosti ne slave, međutim, svi jer pojedine jevrejske sekte smatraju stvaranje Izraela grehom, a Arapi taj dan zovu nakba, katastrofa, zbog rata koji je usledio, pa su mnogi pobegli ili isterani iz svojih domova. Obraćajući se javnosti povodom ovog dana, izraelski predsednik Šimon Peres i premijer Benjamin Netanijahu zvučali su optimistčki, apelujući na Jevreje da budu ponosni na Izrael. Netanijahu se takođe obratio jevrejskoj dijaspori, istakavši da je " Dan nezavisnosti Izraela vreme za slavlje i za opravdani ponos na mnoge izraelske uspehe." "Nismo samo stvorili državu. Okupili smo u svojoj domovini narod koji je bio raštrkan širom globusa. Branili smo se od napada naših neprijateljskih suseda, prevazilazeći pretnje s kojima se ne suočava ni jedna druga zemlja," rekao je izraelski premijer. On je ocenio da je stvorena vibrantna demokratija, snažna ekonomija i da je zemlja postala globalna tehnološka supersila sila. Podsetio je i da su portpisani mirovni sporazumi sa dva arapska suseda, dok se pregovara sa "mnogim drugim", zahvalivši se mnogobrojnim prijateljima Izrael za čvrstu podšku "jedinoj jevrejskoj državi". Peres je izrazio nadu u mir i uverenje da će mladja generacija doneti preko potrebnu energiju za mirovni proces. Dan nezavisnosti Izrael slavi ove godine u trenutku kada devet meseci obnovljenih pregovora sa Palestincima nije urodilo plodom. Peres je, odgovarajući na pitanje zašto se to tako dogodilo, rekao da se više razgovaralo o pregovorima nego što se zaista pregovaralo, ali da se nadu da će se stvari izmeniti.

Osvrćući se na nedavni dogovor o pomirenju između sekularnog Fataha i islamističkog Hamasa, koji je konačno zapečatio neuspeh pregovora, Peres je istakao da medjunarodna zajednica mora insistirati da hamasovci odbace terorizam.

Jom Hacmaut (Dan nezavisnosti) se slavi u jevrejskoj državi po hebrejskom kalendaru, 5. ijara, u znak sećanja na formalno osnivanje države 14. maja 1948, kada je otac nacije, prvi izraelski premijer David Ben - Gurion pročito deklaraciju o nezavisnosti Izraela. Taj dan slave i Jevreji koji žive u dijaspori i u SAD se organizuju veliki festivali.

Ostvarena je vizija osnivača cionizma, bečkog novinara Teodora Hercla, koji je još 1902. godine napisao: Ako stvarno želite, to nije samo san.

Stvaranje Izraela nije bio razlog za slavlje širom sveta - period kada je ta država nastala i rat koji je potom izbio sa susednim arapskim državama Arapi zovu nakba, katastrofa.

Stotine hiljada Palestinaca je pobeglo ili je bilo primorano da napusti svoje domove u tom ratu. I dan danas sudbina tih izbeglica i njihovih potomaka jedno je od najeksplozivnijih pitanja u izraelsko-palestinskom sukobu.

Novu državu su odmah priznale sile pobednice iz Drugog svetskog rata - SAD i Sovjetski Savez.

Mnoge druge zemlje čekale su mnogo duže. Tajm navodi Španiju koja je diplomatske odnose s Izraelom uspostavila tek 1986. godine. Mnogi izraelski susedi i desetine drugih zemalja nikada nisu priznale Izrael.

Generalna skupština UN glasala je za rezoluciju koja poziva na podelu Palestine pod britanskim mandatom na dve države - jednu jevrejsku i drugu palestinsku, a da Jerusalim bude pod medjunarodnom administracijom. Jevrejski predstavnici u svetskom telu prihvatili su dokument ali su ga Arapska liga i palestinske organizacije odbile.

Tadašnja Jugoslavija se uzdržala. Ona je kasnije zbog šestodnevnog rata 1967. godine prekinula odnose s jevrejskom državom i obnovila ih 1992.

U Tel Avivu je 14. maja sledeće, 1968. godine izraelski premijer David Ben Gurion okončao je skoro 2.000 godina dugu jevrejsku težnju ka domovini, lupiviši pesnicom po govorničkom stolu.

"Ime naše države biće Izrael", rekao je on i nova nacija je rodjena.

Postao je ne samo najjača vojna sila na Bliskom istoku, već prosperitetna domovina jevrejskog naroda, komentariše Asošiejted pres. Ipak posle svih tih decenija mira sa svim arapskim susedima još nema. Mirovni sporazumi potpisani su sa samo dve arapske, zemlje Jordanom i Egiptom.

Izrael je na drugim poljama veoma uspešan - kroz globalnu finansijsku krizu prolazi bolje od većine drugih zemalja, nezaposlenost je manja od sedam procenata, a ekonomija raste. Samo u prošloj deceniji izraelski naučnici osvojili su šest Nobelovih nagrade za hemiju i ekonomiju, a zemlja je u visokoj tehnologiji postigla pravi prodor.

U Izrael su se uselili imigranti iz vise od 100 država i sada ta zemlja ima najveći broj jevrejskog stanovištva, više od šest miliona.

Ipak, osnovna prepreka iz 1948. godine ostala je nerešena - odnos sa Palestincima.

Nastavak na B92...