Izvor: Politika, 22.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izrael kao NATO
"Politika" je ovih dana bezuspešno tragala za domaćim aktivistom za ljudska prava koji bi bio spreman da u autorskom članku za naš list uporedi ratne zločine u Libanu sa ratnim zločinima koji su poslednjih decenija počinjeni na prostoru bivše Jugoslavije, odnosno onim zločinima čijim se počiniocima sudi na Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu. Ljudi kojim smo se obraćali izgradili su poslednjih decenija međunarodne karijere i reputacije na kritici balkanskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zločina protiv civila, ali niko od njih nije bio voljan da se upusti u ovo poređenje.
Da takva komparacija nije bez smisla dalo se videti u sjajnom intervjuu koji je Bi-bi-Sijev novinar Stiven Sakur prošlog utorka vodio sa izraelskim ministrom Icakom Hercogom. Posle više pokušaja da Hercoga stera u škripac navodeći mu civilne ciljeve koje Izrael besomučno gađa u Libanu pod izgovorom da ruši infrastrukturu Hezbolaha, Sakur je Hercogu citirao član Statuta Međunarodnog krivičnog suda u Hagu koji izričito predviđa kažnjavanje "samovoljnog uništavanja gradova i sela", te "napadanja i bombardovanja, bilo kojim sredstvima, nebranjenih gradova, sela, naselja i objekata". Kada je dovršio čitanje tog člana Statuta MKSJ, Sakur se s moralne visine okrenuo izraelskom ministru: "Zar Vam nije neprijatno da ovo slušate?"
Izraelac se nije dao smesti. Upravo je ovakvu operaciju u Jugoslaviji sproveo NATO kako bi okončao vladavinu Slobodana Miloševića, odgovorio je britanskom novinaru, dodavši: "Tačno to mi danas preduzimamo protiv Nasralaha" (Hasan Nasralah, lider Hezbolaha).
U tome izgleda i jeste nevolja i iza toga se možda krije i deo razloga što Vašington još ne pokušava da obuzda izraelsku vojnu mašinu koja je za nedelju dana naterala pola miliona ljudi u bekstvo iz Libana, dok nemilice uništava civilnu infrastrukturu i živote građana ove nesrećne zemlje. Izraelska retorika je manje politički korektna od one koju je kod nas upražnjavao NATO, ali se vojna taktika svodi na isto. I NATO je javno pričao o uništavanju srpske vojne mašine, ali je sistematski uništavao jedino civilnu infrastrukturu. Na kraju je za tri meseca NATO uništio sedam ili osam tenkova na Kosovu (i, uopšte, naneo minimalnu štetu Vojsci Jugoslavije), ali je zato srušio pedesetak mostova širom Srbije. Čini se da je glavna razlika u tome što je Izrael američku taktiku "usavršio", odnosno odveo dalje nego što bi Amerikanci voleli, pa je u Libanu za samo nekoliko dana ubijeno više od 300 ljudi, većinom civila. Čak se i Amerikanci počnu meškoljiti kad Izrael proglasi da su drumovi legitimni vojni ciljevi zato što borci Hezbolaha putevima prevoze rakete.
Zato nije čudo što se Isak Hercog usuđuje da kaže ono što bi teško izgovorili ljudi koji se kod nas, uz pomoć zapadnih donacija, bore za primenu univerzalnih normi i humanitarnog prava.
Ljiljana Smajlović
[objavljeno: 22/07/2006]
