Izvor: B92, 25.Jul.2023, 09:30
Izrael i politika: Vlada ograničila ovlašćenja Vrhovnog suda, novi veliki protesti
Samo nekoliko sati nakon što je parlament odobrio kontroverznu reformu pravosuđa, u Izraelu su izbili novi protesti nezadovoljnih građana.
Poslanici izraelske skupštine usvojili su kontroverznu reformu pravosuđa koja je izazvala masovne antivladine proteste širom zemlje koji traju mesecima unazad.
Zakonom su ograničena ovlašćenja Vrhovnog suda koji je do sada mogao da poništi odluke vlade prethodno ih ocenivši neodgovarajućim.
Vlada Benjamina Netanjahua >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obrazložila je reforme potrebom da se ograniči moć Vrhovnog suda, koja je, smatra, postala prevelika.
Kritičari vlade, međutim, rekli su da će vladine pravosudne reforme ugroziti demokratiju u Izraelu.
Usvajanje zakona izazvalo je nove proteste, a policija je u Jerusalimu i Tel Avivu koristila vodene topove protiv demonstranata.
Vlada odgovara da su mere neophodne za ispravljanje neravnoteže, jer su se sudovi sve više mešali i intervenisali u političkim odlukama poslednjih decenija.
U središtu ove borbe je Netanjahu, koji je dominirao izraelskom politikom u poslednje dve decenije.
Uprkos suđenju po optužbama za mito, prevaru i korupciju, što on negira, ponovo je izabran na premijersku funkciju u novembru 2022. posle 18 meseci delovanja u opoziciji.
Ovo je njegov šesti premijerski mandat i sada ima većinu u Knesetu (parlamentu) na čelu koalicione vlade krajnje desnih i verskih partija.
U ponedeljak, 25. jula, najpre su izbili sukobi demonstranata i policije uoči glasanja u skupštini, a potom su nastavljeni nakon što je reforma usvojena.
Posle višemesečnih masovnih uličnih protesta zbog reforme pravosuđa, glasanje u Knesetu u ponedeljak je bila važna pobeda premijera Benjamina Netanjahua.
Ali bitka nije završena. Mogla bi da potraje mesecima.
Centristički opozicioni lider Jair Lapid planiraju da podnesu peticiju Vrhovnom sudu da poništi novi zakon, a izraelska sindikalna konfederacija Histadrut zapretila je generalnim štrajkom.
Vladin obračun sa pravosuđem duboko je podelio zemlju, a hiljade rezervista, među kojima su i piloti ratnog vazduhoplovstva, okosnica izraelske vojske, zapretili su da neće odazivati na vojne pozive.
Njihov potez izazvao je zabrinutost u pogledu potencijalnih posledica na vojnu spremnost Izraela.
Bivši šefovi izraelskih bezbednosnih službi, sudije vrhovnog suda i poznati pravnici i biznismeni takođe se glasno protive vladinim reformama.
Mere je kritikovao i predsednik Amerike Džozef Bajden, pozivajući izraelsku vladu da ih odloži, što je ona odbila.
Netanjahu insistira da je zakon neophodan da bi vlada "sprovela politiku u skladu sa odlukom većine građana zemlje".
Ali izrazio je spremnost da razgovora sa opozicijom, čak i do novembra, kako bi se postigao sveobuhvatni sporazum.
Kontroverzne reforme podelile su Izrael, pokrenuvši jednu od najozbiljnijih unutrašnjih kriza u istoriji zemlje.
Stotine hiljada demonstranata izlazile su na ulice svake nedelje od početka godine protestujući zbog, kako kažu, napada na demokratiju.
Vlada tvrdi da reforme služe da ojačaju demokratiju, ističući da je Vrhovni sud akumulirao suviše moći poslednjih decenija.
Protivnici strahuju da bi promene mogle da potkopaju demokratski sistem u zemlji i da stvore tlo za autoritarnu vladavinu.
Zabrinuti su da će nacionalističke i krajnje desničarske stranke koje su u Netanjahuovoj vladajućoj koaliciji moći da vode politiku bez ikakve kontrole.
Pogledajte snimak:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
