Izvor: B92, 28.Jan.2020, 22:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izrael-Palestina: Tramp predstavio dugo očekivani plan za Bliski istok, PLO odbija

Trampov plan za Bliski istok nudi Palestincima državu, ali i podršku za izraelska naselja na Zapadnoj obali.

Američki predsednik Donald Tramp predstavio je dugo očekivani mirovni plan za Bliski istok, obećavši da će Jerusalim ostati nepodeljeni glavni grad Izraela.

Predložio je i nezavisnu palestinsku državu, kao i priznanje suvereniteta Izraela u naseljima na Zapadnoj obali.

Ovaj plan bi "mogao da bude poslednja prilika" za Palestince, rekao je Tramp >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novinarima u Beloj kući. Obraćanju američkog predsednika prisustvovao je i izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Palestinski predsednik Mahmud Abas odbacio je plan, opisavši ga kao "zaveru".

"Poručujem Trampu i Netanjahuu: Jerusalim nije na prodaju, sva naša prava nisu na pridaju i nisu za cenkanje. Vaš plan, zavera, neće proći", rekao je Abas u televizijskom obraćanju iz Ramale, na Zapadnoj obali.

I Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) odbila je Trampove predloge.

Plan priznaje izraelsku "kolonizaciju i aneksiju okupiranih teritorija", piše u saopštenju PLO-a.

Trampov predlog, čiji je cilj rešenje jednog od najdužih sukoba u svetu, načinjen je uz savetodavni nadzor zeta američkog predsednika Džareda Kušnera.

Hiljade Palestinaca je ranije u utorak protestovalo u pojasu Gaze, dok je izraelska vojska poslala pojačanja na okupiranu Zapadnu obalu.

"Danas je Izrael načinio veliki korak ka miru", rekao je Tramp u Beloj kući.

"Moj plan predstavlja priliku kojom dobijaju obe strane, realistično rešenje dve države koje za izraelsku bezbednost otklanja rizik palestinske državnosti."

Trampovi predlozi su:

"Palestinci žive u siromaštvu i nasilju, i iskorišćavaju ih oni koji hoće da ih iskoriste kao pione da šire terorizam i ekstremizam. Oni zaslužuju mnogo bolji život", rekao je Tramp.

Tramp je takođe nagovestio da, prema planu, Zapadna obala neće biti podeljena.

Džonatan Markus, BBC dopisnik za bezbednost i odbranu

Sve do sada, o svim najtežim aspektima mirovnog sporazuma između Izraela i Palestine - pitanja takozvanog konačnog statusa - poput granica, budućnosti izraelskih naselja na Zapadnoj obali, dugoročni status Jerusalima i sudbina palestinskih izbeglica - trebalo je da razgovaraju sami Izraelci i Palestinci.

Više nije tako. Plan koji je predstavio predsednik Tramp a sa puno entuzijazma podržao premijer Netanjahu u suštini sva ova pitanja razrađuje u korist Izraela.

Palestinci ne samo što nisu bili prisutni na ovom sastanku - oni bojkotuju Trampovu administraciju otkako je jednostranom odlukom reselila ambasadu u Jerusalim - već im je u suštini predložen ultimatum: prihvatite Trampove parametre i to je to. Da, dobili su četiri godine da razrade plan

Država koju predsednik Tramp nudi Palestincima bila bi vrlo krnja. Nijedan jevrejski naseljenik ne bi bio preseljen, a izraelski suverenitet će navodno biti proširen i na naselja u dolini Jordana. Palestinci bi mogli da dobiju glavni grad u predgrađima Istočnog Jerusalima.

Ova "uzmi ili ostavi" ponuda zaprepastiće mnoge dugogodišnje poznavaoce regiona. Pitanje više nije koliko bi koristi ovaj sporazum mogao da donese, već koliko bi štete mogao da izazove srušivši palestinske nade.

Posle razgovora za Trampom u Vašingtonu u ponedeljak, Netanjahu je odao priznanje američkom predsedniku kao "najvećem prijatelju Izraela u Beloj kući do sada".

"Sporazum veka je prilika veka, i mi je nećemo propustiti", rekao je on.

Izraelski zvaničici su saopštili da će Netanjahu u sredu otputovati u Moskvu da bi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao o Trampovom predlogu.

Izraelski opozicioni lider Beni Ganc, koji se takođe sastao sa Trampom u ponedeljak, opisao je plan kao "značajnu i istorijsku prekretnicu."

Palestinski političari su unapred odbacili plan, rekavši da mu je cilj da uspostavi trajnu izraelsku vlast nad Zapadnom obalom.

"Američka administracija neće pronaći nijednog Palestinca koji podržava ovaj projekat", saopštilo je palestinsko Ministarstvo spoljnih poslova u nedelju. "Trampov plan je zavera veka sa ciljem likvidiranja palestinskog pitanja."

Palestinski predsednik Mahmud Abas sazvao je hitan sastanak najviših zvaničnika posle zajedničke objave Trampa i Netanjahua.

Palestinci su prekinuli sve kontakte sa Trampovom administracijom u decembru 2017, pošto je američki predsednik odlučio da prizna Jerusalim kao glavni grad Izraela i preselio ambasadu iz Tel Aviva u novopriznatu prestonicu.

Od tada su Sjedinjene Države okončale svu bilateralnu pomoć Palestini, ali i podršku agenciji UN za palestinske izbeglice.

U novembru je američki državni sekretar Majk Pompeo izjavio da je SAD promenila, posle četiri decenije, stav da jevrejska naselja na Zapadnoj obali nisu u skladu sa međunarodnim pravom.

Zvaničnici Arapske lige sazvali su hitan sastanak za subotu.

Od svih sukoba na Bliskom istoku, ovaj između Izraela i Palestine je najuporniji. Iako su dve strane potpisale prelomni mirovni sporazum 1993, danas, više od četvrt veka kasnije, Izrael i Palestina su jednako udaljeni u stavovima kao i ranije.

Jerusalim: I Izrael i Palestinci polažu pravo na ovaj grad. Izrael je 1967. godine okupirao istočni deo grada nekada pod jordanskom kontrolom i smatra da je cela teritorija Jerusalima glavni grad. Palestinci insistiraju da je Istočni Jerusalim, u kome živi oko 350,000 ljudi, glavni grad buduće nezavisne države.

Palestinska državnost: Palestinci žele sopstvenu nezavisnu državu, koju će činiti Zapadna obala, Gaza i Istočni Jerusalim. Izraelski premijeri su javno prihvatili ideju o palestinskoj državi, ali ne i njene buduće granice i oblik. Netanjahu je rekao da bi bilo kakava palestinska država morala da bude demilitarizovana, uz samostalnu vlast koja nikada neće pretiti Izraelu.

Priznanje: Izrael insitira da bilo koji mirovni sporazum mora da sadrži palestinsko priznanje ove zemlje kao "nacionalne države jevrejskog naroda", tvrdeći da bi bez toga, Palestinci nastavili sa zahtevima za teritorijom, što bi, kažu, samo produživalo sukob. Palestinci kažu da je pitanje kako će Izrael nazvati svoju državu stvar ove zemlje, ali da bi njeno priznavanje kao jevrejske države značilo diskriminaciju arapskog stanovništva palestinskog porekla - muslimana, hrišćana i druza.

Granice: Obe strane imaju u osnovi potpuno različite zamisli gde bi trebalo da budu granice eventualne palestinske države. Palestinci insistiraju na granicama zasnovanim na linijama primirja koje razdvajaju Izrael i Istočni Jerusalim, Zapadnu obalu i Gazu između 1949. i 1969. Izrael kaže da su ove linije vojno neodbranjive i da nikada nije bilo planirano da budu stalne. Zvaničnici Izraela do danas nisu objavili gde bi granice trebalo da budu, sem što su jasno stavili do znanja da bi istočna granica ove zemlje morala da bude duž reke Jordan.

Naselja: Od 1967, Izrael je izgradio oko 140 naselja na okupiranoj Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu, kao i 121 naseobina - naselja izgrađenih bez dozvole vlasti. U ovim naseljima živi oko 600,000 izraelskih Jevreja. Veći deo međunarodne zajednice smatra da su naselja nezakonito izgrađena, ali se Izrael tome protivi. Palestinci kažu da sva naselja moraju da budu uklonjena da bi palestinska država mogla da zaživi. Netanjahu je, međutim, ne samo čvrst u stavu da naselja nikada neće biti raseljena, već i da će biti pod izraelskim suverenitetom.

Izbeglice: Različite agencije Ujedinjenih nacija pomažu oko 5,5 milional palestinskih izbeglica na Bliskom istoku - palestinske vlasti kažu da ih je oko šest miliona, među kojima su i potomci pobeglih ili proteranih posle ofanzive jevrejskih snaga tokom rata 1948-1949. godine sa teritorija koje će kasnije postati Izrael. Palestinci insistiraju na njihovom pravu na povratak u nekadašnje domove, ali Izrael tvrdi da na to nemaju pravo, objašnjavajući da bi takvom odlukom zemlja bila demografski pregažena te da više ne bi bila jevrejska država.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...