Izvor: RTS, 24.Sep.2012, 08:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iznad govora mržnje?
Zbog zeta Srbina kog nema, a ne bi želeo ni da ga ima, jednom Hrvatu krenulo je nizbrdo. Veruje da su Srbi izvor i drugih problema. Gotovo 20 godina posle rata, postavlja se pitanje da li su dve države i dva naroda iznad govora mržnje i šovinističkih izjava pojedinaca.
Izjavu gradonačelnika Splita Željka Keruma da mu je krenulo loše u poslu otkada je rekao da ne bi voleo da ima Srbina za zeta i da Srbi treba da znaju gde im je mesto, osudili su najviši hrvatski zvaničnici. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Reagovali su i srpski funkcioneri i javnost.
Gotovo 20 godina posle rata na prostoru bivše Jugoslavije, postavlja se pitanje da li su dve države i dva naroda iznad govora mržnje i šovinističkih izjava pojedinaca.
"Ja sam rekao ono što narod misli samo što narod nije u situaciji da to kaže", rekao je gradonačelnik Splita Željko Kerum u emisiji na hrvatskoj televiziji.
Četiristo kilometara deli zagrebački Trg Bana Jelačića i beogradski Trg republike. Ta kilometraža sve manje, čini se, deli građane.
"Ja mislim da se polako tenzije smiruju i da se ide u dobrom smeru, ali da svaka strana može napraviti više. Ljudi žive više opušteno, rat je stao, tenzije su se smanjile", kažu građani Zagreba.
"Mislim da su oni ljudi na svom mestu a da sve sto je zakuvano je politika. Mislim da su sada narodi prevazišli to. Nije sve tako sjajno. Ne družim se sa ljudima koji imaju predrasude prema drugim narodina", kažu Beograđani.
Predrasude između naroda sa ovih prostora intenziviraju se sa sukobima devedesetih. Kada je nacija ugrožena, ljudi se sa njom najviše i poistovećuju. Posle rata, netrpeljivost između naroda postepeno se smanjuje, ali je i danas na visokom nivou.
"Diskriminacija nije zvanična politika naše države, mi smo još etnički najšarolikije društvo u regionu, i dalje ima mnogo više nesrba na svim položajima u društvu i daleko je kod nas veća trpeljivost prema drugom nego u bilo kojoj susednoj državi", kaže beogradski istoričar Predrag Mrković.
"U novinama koje izlaze svakog nedelje mogu se naći tekstovi koji se ne prevode sa srpskog na hrvatski. Međutim, reč je o podeljenim društvima iznutra, Hrvatska je bitno polarizovano društvo, u tom smislu mislim da stvari nisu dobre kako bi trebalo, to nisu odnosi kakvi vladaju između Francuza i Italijana", kaže zagrebački istoričar Tvrtko Jakovina.
Kolege se slažu, neće ići lako.
"Videli ste kad su bile Olimpijske igre da nesrbi sportisti nose srpsku zastavu. Put je stvaranje društva u kome se svako oseća dobrodošlim članom zajednice", kaže Marković.
"Stvari bi moglo da poboljša privredni razvoj na celom području što nam baš dobro ne ide", kaže Jakovina.
Dobar Srbin, loš Hrvat ili obrnuto, predrasuda koja je u prošlosti delila ljude i dovodila do sukoba. Evropska budućnost kojoj teže zemlje regiona trebalo bi, prema ocenama stručnjaka, da stavi tačku na sklonost ka etničkom distanciranju naroda sa ovih prostora.
