Izvor: Politika, 24.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmeštanje, saosećanje i humor
Raduje me što će beogradska publika imati priliku da vidi radove Tobija Petersona, Keti Vilks, Nejtana Kolija ili grupe Henrijeve žene, posebno zato što će navedeni umetnici predstaviti svoje nove radove koji su nastali u bliskoj vezi sa zbivanjima u Beogradu, ističući povezanost sa gradom i njegovom širom drustvenom mrežom
EKSKLUZIVNO
Savremena britanska umetnička scena promenila je u potpunosti karakter i formu izraza zahvaljujući, velikim delom, grupi mladih i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hrabrih umetnika s kraja osamdesetih. Većinom još uvek studenti londonskog Goldsmit koledža, ovi umetnici su tada pokrenuli novi talas koji je kritika i publika prihvatila kao nov i uzbudljiv brend - Mladi britanski umetnici (YBA – Young British Artists). Mnogi od njih, poput Demijana Hrsta, Trejsi Emin ili Sare Lukas, postigli su popularnost svetskih razmera, dok je britanska umetnička scena za mnoge buduće umetnike postala značajno mesto u traganju za različitim umetničkim formama, materijalima, procesima i temama.
Odlučujuću ulogu u stvaranju kontroverzne aure oko savremene britanske umetničke scene u oblasti vizuelnih umetnosti, prema mom uverenju, ima muzej Tejt Modern i uvođenje nagrade Tarner – čuvenog godišnjeg priznanja umetnicima, koje je izazivalo rasprave u javnosti i ispunjavalo naslovne strane tabloida od trenutka kada je ustanovljeno.
Veoma me je zainteresovala ova polemika koja je nastala još na samom početku, 1984-te godine, kada se u središtu rasprave našla sama ideja o nazivu nagrade, nastala po imenu Džozefa Malforda Vilijema Tarnera, slikara sa kraja 19. veka koji je, što je posebno zanimljivo, tada smatran radikalnim. Mnogi su se pitali kakve veze Tarner ima sa savremenom vizuelnom umetnošću? Kompromis se, zapravo, nalazio u činjenici da je upravo Tarner želeo da ustanovi nagradu namenjenu mladim umetnicima, ali za to nikada nije imao priliku. Ovo priznanje je, narednih godina, izazivalo uporna neslaganja pre svega u odnosu na proces selekcije kandidata, pošto je nagrada Tarner, u početku, dodeljivana ne samo umetnicima, nego i kritičarima, kustosima i svima koji se bave umetnošću. Tek je Nikolas Serota, novopostavljeni upravnik muzeja Tejt Modern, uspeo da ostvari ideju da priznanje bude dodeljivano samo umetnicima. Koliko ja znam, umetnički kriterijumi, kao i zasluge, bili su predmet pažljive procene, naročito u trenutku kada su se Mladi britanski umetnici "približili" nagradi, a neki od njih i postali dobitnici. Tako je Trejsi Emin, krajem devedesetih, bila nagrađena za rad "Moj Krevet" koji je u potpunosti dominirao izložbom, izazivajući oštre kritike i deleći mišljenja u odnosu na pitanja dostupnosti, ali i elitizma u umetnosti.
U kontekstu stalnih rasprava na temu rada Mladih britanskih umetnika, koje su značajno doprinele i njihovoj slavi i međunarodnom uspehu, veoma mi je zanimljiv nastanak potpuno nove umetničke scene, spremne da se oslobodi ideja i interesovanja karakterističnih za početak i sredinu devedesetih, i prošire okvire razumevanja alternativnih umetničkih intervencija. U tom smislu, buđenje škotske umetničke scene lično smatram izuzetno važnim. U Glazgovu su, na primer, preko noći otvorene brojne galerije u kojima su izloženi radovi mladih i samosvesnih autora koji su se probili u prvi plan međunarodne savremene umetničke scene, ostavljajući upečatljiv utisak na svetske umetničke krugove.
Izložba "U raskoraku", koju Britanski Savet organizuje u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti, će između ostalih predstaviti radove najpoznatijih škotskih umetnika. Raduje me što će beogradska publika imati priliku da vidi radove Tobija Petersona, Keti Vilks, Nejtana Kolija ili grupe Henrijeve žene, posebno zato što će navedeni umetnici predstaviti svoje nove radove koji su nastali u bliskoj vezi sa zbivanjima u Beogradu, ističući povezanost sa gradom i njegovom širom drustvenom mrežom. Lično se radujem radovima Džima Lembija, još jednog škotskog umetnika koji će, takođe, predstaviti potpuno nov rad – impozantnu raznobojnu kaleidoskopsku podnu instalaciju – "sliku" posebne vrste.
Kao direktor Britanskog Saveta u Srbiji, čast mi je da pozovem sve da posete Muzej savremene umetnosti u Beogradu i istraže razvoj i ostvarenja savremene britanske umetnosti, kroz radove koji se bave »izmeštanjem, saosećanjem i humorom«. Na kraju, ovo će biti jedinstvena prilika za publiku da vidi radove sledećih autora: Adama Čodska, Nejtana Kolija, Fila Kolinsa, Nila Kamungsa i Marisije Levandovske, Džeremija Delera, grupa Žene Henrija VIII i Inventory, Alana Kejna, Džima Lembija, Džonatana Monka, Majka Nelsonona, Tobija Petersona, Džilijen Vering, Keti Vikes, kao i Džona Vuda i Pola Harisona, a oni koji ovo propuste – mislim da će biti na velikom gubitku.
Endru GLAS
[objavljeno: 24.03.2007.]
