Izvor: RTS, 16.Feb.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmenjena optužnica protiv Karadžića
Sudsko veće Haškog tribunala potvrdilo novu, izmenjenu optužnicu protiv Radovana Karadžića. Nova optužnica "čini jasnijim tvrdnje optužbe i smanjuje njihov obim", tvrdi Tužilaštvo. Broj tačaka optužnice isti, broj opština gde je počinjen zločin smanjen.
Sudsko veće Haškog tribunala potvrdilo je novu, izmenjenu optužnicu protiv Radovana Karadžića, koja u dve tačke bivšem predsedniku Republike Srpske na teret stavlja genocid nad Muslimanima i Hrvatima u BiH >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od 1992-95. godine
Izmenjena optužnica tereti Karadžića za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još 11 opština u BiH, te progon, istrebljenje, ubistva i druge zločine nad Muslimanima i Hrvatima između 1992-95.
Veće predsedavajućeg Ijana Bonomija je predlog nove optužnice, koju je Tužilaštvo podnelo krajem septembra, usvojilo gotovo u potpunosti, odbacujući zbog nedovoljnih dokaza samo tri dodatna navoda o ubistvima.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca.
Optužbe protiv Karadžića sažete su i usredsređene na: etničko čišćenje u BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u isto vreme; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995.
Manji broj opština gde je počinjen zločin
Karadžićev predlog da se izmenjena optužnica svede na samo jedan od tih mesta zločina, sudsko veće je odbacilo.
Ta krivična dela su, pored genocida, u pet tačaka kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri kao kršenje zakona i običaja ratovanja.
Premda je broj tačaka optužnice ostao isti, 11, tužioci smatraju da su četiri tačke - progon, istrebljenje i ubistva - u izmenjenoj optužnici nove, iz čega sledi da će Karadžiću biti omogućeno da se po njima izjasni o krivici.
Broj opština u kojima su počinjena krivična dela u novoj optužnici je smanjen sa 41 na 27.
Karadžić je izmenjenom optužnicom - zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem - označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.
Pored VRS, u tom poduhvatu učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja Ujedinjenih nacija".
Jasnije tvrdnje optužbe
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović - Frenki, Željko Ražnatović - Arkan i Vojislav Šešelj.
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Brčko, Foča, Ključ, Kotor Varoš, Prijedor, Sanski Most, Višegrad, Vlasenica i Zvornik.
Nameru da potpuno ili delimično unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu, po optužnici, ostvarivali su progonom, ubistvima i nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.
Po Tužilaštvu, novi optužni akt "čini jasnijim tvrdnje optužbe i smanjuje njihov obim".
Karadžić je uhapšen 21. jula u Beogradu, a u pojavljivanju pred sudijom Tribunala, krajem jula i krajem avgusta, odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Bonomi u spis je zatim uveo da se Karadžić ne oseća krivim.
.jpg)
