Izvor: RTS, 17.Apr.2013, 09:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izmene izbornih pravila na čekanju
Srbija sa stotinu narodnih poslanika manje, iz svih krajeva, i to baš onih kojima birači najviše veruju, tako pojedini analitičari, u najkraćem, zamišljaju najjaču državnu zakonodavnu instancu. Inicijativa za izmene izbornih pravila ima, ali na to se i dalje čeka.
Izborni sistem svake države, smatra se najvažnijim oruđem politike posle Ustava. Može da favorizuje deo stranačja i direktno utiče i na to da li sastav parlamenta odgovara željama birača. To što se u >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbiji glasa za partije kojih je previše, a ne za ljude koji predstavljaju birače, zamerke su izbornim pravilima. Inicijativa za izmene ima, ali na to se i dalje čeka.
Srbija sa stotinu narodnih poslanika manje, iz svih krajeva, i to baš onih kojima birači najviše veruju. U najkraćem, tako pojedini analitičari zamišljaju najjaču državnu zakonodavnu instancu.
Cesid ne vidi opravdanje što više od polovine opština u parlamentu, među kojima Gornji Milanovac, Bor, Paraćin, nema svog predstavnika.
"Ono za šta se mi zalažemo jeste da svako zna ko je njegov čovek za njegov kraj, da svako zna koji ga poslanik u Skupštini predstavlja, da zna ko je njegov čovek i da svaki deo Srbije bude zastupljen, jer to je jedini način da budu zaštićeni interesi svih", kaže Marko Blagojević iz Cesida.
U državi rekordnog broja parlamentarnih stranaka i onih koje čine vlast, to se pominje kao glavna kočnica u odlučivanju. Predlaže se ukrupnjavanje političke scene, menjanjem izbornog cenzusa.
Rasim Ljajić, lider Socijaldemokratske partije Srbije, kaže da ta stranka predlaže takozvani stepenasti izborni cenzus, da jedan cenzus važi za samostalan nastup na izborima, a drugi cenzusi za dvočlane, tročlane ili višečlane koalicije.
"Ovako definitivno ne ide, ovoliko strančarenja, ovoliki broj stranaka doprinosi većoj trgovini, većoj pijaci", kaže Ljajić.
Procenjuje se da bi, po ugledu na Vojvodinu, koja ima mešoviti izborni sistem i svega pet stranaka u Vladi, problem rešila zamena sadašnjeg proporcionalnog za taj ili neki drugi izborni sistem.
Politički analitičar Vladimir Goati to odbacuje jer smatra da zbog pozicije Kosova i Metohije u preambuli Ustava, Srbija mora da bude jedna izborna jedinica.
"Mislim da je proporcionalni sistem za ovakvo heterogeno kulturno, nacionalno, religiozno društvo i najbolji sistem. Ostaje pitanje koje je moguće menjati u izbornom zakonu u okviru proporcionalnog sistema. To je broj poslanika. On je ekstremno visok", kaže Goati.
Pred poslednje parlamentarne izbore ukinute su blanko ostavke i uvedene zatvorene izborne liste. Te promene nisu dovoljne da uspostave vezu između birača i izabranih, ukoliko se, kažu, ozbiljnije ne izmeni celokupan izborni sistem.
