Izvor: Politika, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između koka-kole i konjaka
Kada je nedavno francuski filozof i erudita Bernar Anri Levi, u članku objavljenom u "Gardijanu", pokušao da odbrani francusku kulturu od napada novinara "Njujork tajmsa", on zapravo i nije rekao nešto tako novo i inovativno što bi prodrmalo i uzbudilo uspavanu "provincijalnu, nepodnošljivo narcisoidnu i okrenutu ka sebi" francusku elitu, s jedne strane, ali i arogantne i agresivne Amerikance, s druge strane.
Ovo retoričko odmeravanje kultura sa obe strane Atlantika samo je još jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podsetilo na stare zategnute odnose i rivalstvo između dve globalne supersile i ujedno potvrdilo stare duboko uvrežene klišee o imperijalističkoj materijalističkoj Americi u kojoj se svako umetničko delo meri po broju prodatih karata na biletarnici i o ideološkoj, nacionalnoj, gotovo provincijalnoj Francuskoj u kojoj nadutost i egoističnost idu do karikaturalnosti.
Inteligentni Levijev tekst, napisan u slikovitim aksiomima, samo je još jedan glas u ime francuskih mislilaca za koje je Amerika isključivo potrošačko carstvo u kojoj je sve na prodaju, pa i umetnost. S druge strane, smeč lopta ovoga puta došla je sa one strane okeana u kojoj je trenutno aktuelan stav da Francuska nije više što je bila i da ona danas više nema umetnika kakvih je bilo u prošlosti, kojima se divio čitav svet.
Da pomalo istrošena i zasićena američka masovna kultura, u senci rata protiv Iraka, strahuje od gubitka dominacije jasno je kao dan, ali više je nego jasno da Francuzi takođe strahuju da ne izgube nacionalni identitet zbog posledica globalizacije, odnosno amerikanizacije. Aktuelizovano je staro pitanje: hoće li Holivud ugušiti autentični i svojstveni francuski film, hoće li hamburger i koka-kola pobediti kroasan i konjak, hoće li se francuski jezik izboriti od talasa anglicizma, hoće li se pred najezdom agresivne popkulture sačuvati autentično.
Ova tradicija francuskog antiamerikanizma i američkog šovinizma zapravo više liči na igru koja se s vremena na vreme ponovo pojavi na svetskoj sceni. Oružje su za sada jedino reči, dok se ekonomski odnosi između ove dve supersile odvijaju neometano. Većina Francuza su veći Amerikanci na novom kontinentu od samih Amerikanaca, holivudski filmovi rado se gledaju u francuskim bioskopima, a "Mekdonaldsi" rade punom parom. Tu su više zabrinuti evropski intelektualci, nego sami stvaraoci što, nažalost, više govori o slabostima i krhkosti Starog kontinenta, nego o agresivnosti onih od kojih se Evropejci, kako neko jednom reče, žele da odbrane. Jer, Evropa jedino može da opstane ako odbaci stari identitet pothranjen nacionalizmom i izgradi novi identitet koji bi trebalo da se zasniva ne samo na kritici drugih kultura, već na kritičkoj i samokritičkoj tradiciji uma. Jedina budućnost, ne samo Francuske kao žile kucavice, već čitave Evrope jeste da se otvori prema pluralizmu svetskih kultura. A Francuska i Amerika ponovo će izvaditi mačeve do nekog novog verbalnog duela.
[objavljeno: ]
