Izvor: Politika, 04.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između istine i mržnje
Na ovom mestu prošlog utorka kolumnista "Politike" Đorđe Vukadinović proglasio je predizbornu kampanju za "retko prljavu", a grupu istomišljenika okupljenih oko lidera LDP-a Čede Jovanovića za "apsolutnog šampiona političke mržnje u današnjoj Srbiji". Sa njim se nije složila Vesna Pešić, članica Glavnog odbora GSS-a i pripadnica Jovanovićeve koalicije, koja smatra da Vukadinović brka normalnu stranačku borbu sa izrazima mržnje, ali i da je on, Vukadinović, "glavni mrzac". Ne mrzi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Čeda njih, nego oni mrze Čedu, kaže gospođa Pešić.
"Politika" ne bi imala razloga da se meša u ovu prepirku da Vesna Pešić nije usput optužila i naš list da krši pravila demokratske i fer predizborne utakmice time što daje prostor "takvim tekstovima". Samo nekoliko dana ranije, gospođa Pešić je na predizbornoj konferenciji za novinare svoje koalicije, takođe, kritikovala "Politiku". Tada joj je zasmetalo što je naš list na prvoj strani objavio članak pod naslovom "Bivši poslanik SPS-a na Čedinoj listi". Uz druge primere stranačkih "preletača", naveden je i slučaj Dragoslava Aleksića iz Vršca, bivšeg funkcionera SPS-a i poslanika te stranke u prvom višestranačkom sazivu Narodne skupštine Srbije. Gospodin Aleksić predstavljen je u članku na prvoj strani "Politike" u povoljnom svetlu, kao čovek koji je umeo žestoko da kritikuje neke poteze svoje stranke u Skupštini, i koji je iz SPS-a izbačen zato što je 1996. godine ugostio Zorana Đinđića. Njegovo prisustvo na poslaničkoj listi Čede Jovanovića ,,Politika" je smatrala vrednim pažnje jer lider LDP-a lustraciju radikala, socijalista i julovaca iz političkog života Srbije predstavlja kao ključni deo svoje stranačke platforme.
Gospođa Pešić je i taj članak proglasila kršenjem pravila o jednakim šansama svih stranaka, da bi usput izrekla netačnu tvrdnju da je Aleksić sredinom devedesetih godina prošlog veka postao član Demokratske stranke. (Da je tačno, to bi njegovom prisustvu na Čedinoj listi možda zaista dalo drugačiji smisao.) Kada je u intervjuu za "Politiku" prošle nedelje upitana zašto je javno izrekla tu neistinitu tvrdnju, gospođa Pešić je prilično nonšalantno odgovorila da je ona ,,čula" da je on bio u DS-u i da ona "nije biograf tog čoveka da se seća šta je sa njim bilo", te da je za nju potpuno nebitan podatak da li je on "prešao u DS, da li je bio u SPS-u, da li je izbačen..."
Za Vesnu Pešić takve činjenice mogu biti nebitne, ali to ne sme biti slučaj sa listom koji živi od čitalaca i pomaže im da se snađu u džungli političke propagande koja je današnja Srbija. Naravno da bivših poslanika SPS-a ima i na poslaničkim listama drugih stranaka i koalicija, ali lideri tih stranaka, za razliku od lidera LDP-a, ne vode kampanje kako bi takve ljude proterali iz političkog života. Treba li da zaključimo da lustrirati treba samo one espeesovce koji nisu ušli u Čedinu stranku?
U novinarstvu važi pravilo da privatni život političara ostaje njihov privatni život, osim ako se njihovo privatno ponašanje kosi sa principima koje javno propovedaju. Nismo ga mi izmislili, ali nije loše pravilo.
Nismo sami smislili ni pravilo da se sa činjenicama ne sme olako, a da se komentarisati može slobodno, odnosno da se objavljuju i sasvim različita mišljenja, sve dok su činjenice tačne. Gospođa Pešić nema čime da ospori činjenice koje smo objavili, ali to ne bi smeo biti razlog da nam osporava pravo da objavljujemo različita mišljenja. Time se, na žalost, pridružuje ljudima koji su to radili pre nje, iz uverenja različitih od njenih, i nimalo liberalnih.
Srbija je zemlja mlade demokratije. Njene šanse da izraste u zrelo političko društvo nimalo ne rastu ako se proklamovani borci za demokratiju počnu zalagati za negiranje istinitih činjenica, i za uskraćivanje prostora različitim mišljenjima.
Glavni i odgovorni urednik Politike
Ljiljana Smajlović
[objavljeno: 04/12/2006]
