Izvor: Politika, 13.Nov.2013, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između dve vatre
Ako nam već, zbog raznih pretrpljenih prevara i drugih muka, prosto „rastu rogovi”, bilo bi nam lakše kad bi te izrasline bar donekle bile cenjene kao one na nosorozima,nova je dosetka ojađenih u internacionalnim i nacionalnim, kolektivnim i intimnim, lomovima.
Računica jeste šaljiva ali nije naivna. Za kilogram roga pomenute zverke, kojoj preti istrebljenje, na „crnoj verzi” se plaća oko 100.000 dolara, duplo više nego za zlato, iako je taj plemeniti metal fantastično >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poskupeo, kao oprobani zaštitnik od rastućih finansijskih drama.
Cena bi trebalo da skoči, misle satiričari, i prosečnim građanima pošto su oni takođe ugrožena vrsta. Možda i –najugroženija, dodaju analitičari, jer se našao između dve vatre, na udaru dve najmoćnije sile svih vremena: i čuvara i rušitelja sistema. I stabilizacione mere i destabilizacione akcije, najveći teret svaljuju na prosečnog građanina.
Masama je, pritom, teže nego i državnoj kasi. Sve češće ona računa s njihovim nego one s njenim doprinosom.
Srednja klasa, stoga, ubrzano iščezava. A kako je baš ona noseći stub i demokratije i tržišta, pojačani su strahovi i za sudbinu cele sistemske građevine.
Događaji širom sveta povećavaju takve strepnje. U Britaniji su opljačkane i zapaljene mnoge radnje i stanovi, šteta je ogromna, a ceh će najviše platiti nedužna većina građana –dodatnim poreskim ili inflamatornim nametima, da bi vlast mogla da obešteti oštećene. Slično važi i za poremećaje koji su doveli do prezaduženosti država i padova na berzama, a čiji su počionioci mahom ostali nekažnjeni, čak s visokim premijama, iako su podrili i sistem i standard „običnih ljudi”.
Samo je pitanje vremena kada će neredi, nalik britanskim, izbiti i u drugim zemljama,najavljuje danski komentator. Prethodno je na istu mogućnost, s naznakom da visoka stopa nezaposlenosti preti i stabilnosti demokratija, upozoreno još krajem 2008.iz Međunarodnog monetarnog fonda koji je tu tezu osnažio i zajedničkim saopštenjem s Međunarodnom federacijom sindikata.
Nisu uvažena ni ta ni upozorenja da se u najrazvijenijim zemljama preteralo sa zaduživanjima, da su ekstremno rizične berzanske i bankarske transakcije prerasle u „oružje za masovno finansijsko uništavanje” (iskaz milijardera Vorena Bafeta). Stvari su dogurale dotle da nemački „Špigl” traži odgovor na alarmantno pitanje: „Ide li svet u bankrot”? Uz tvrdnje da „Zapad, nikad posle Drugog svetskog rata, nije bio slabiji nego sada” i da kriza prvi put „istovremeno parališe Evropu, Ameriku i Japan”.
Lideri te trojke nisu na vreme shvatili da treba da se prilagode svetu koji su dugo prilagođavali sebi i da se ekonomska moć seli sa severa i zapada na jug i istok planete,smatra autor njujorškog „Blumberga”. Omanuli su, sugeriše, i kad su dozvolili da “upravljanje društvom postane prirepak tržištu”, u čemu pojedini sociolozi i pravnici vide neozakonjenu tranziciju faktičke vlasti sa izabranih organa na finansijske centre.
Političari su, ipak, pretežno ostali zaneti prepucavanjima. Desnica krivi „državu blagostanja” da je „navikla ljude na pomoć iz budžeta”, levica krivi „diktat ekonomskog liberalizma” koji je „dramatično produbio socijalni jaz i doveo do povećanja nezaposlenosti i bankrotstava”.
Kako god, tek „naši demokratski izabrani lideri ne mogu više da nas zaštite” –oporo konstatuje publicista Džonatan Fridland. Iz njegovog napisa u londonskom „Gardijanu”, i niza zapažanja drugih analitičara, proizlazi da vlasti nisu uspele da dovoljno, u skladu z dužnostima, zaštite podanike ni od berzanskih zastranjivanja, ni od korupcije, ni od organizovanog kriminala, pa ni od masovnih pljački u uličnim neredima, kakvi su krenuli iz Totenhema. Nisu sačuvale ni sebe –od širenja građanskih protesta, pada kreditnog rejtinga…
Kapitalizam je izdržljiviji od drugih sistema zato što računa s ljudskom nesavršenošću, ali ona upravo nalazi razloge i da ga osporava. Kapitalizam je podnošljiv samo kad nudi mogućnost dobiti,piše bečki „Standard”,a sada je sve više gubitnika kojima „rastu rogovi”, ne samo zato što su iznevereni nego i što uveravaju da su spremni za borbu.
Kakvi da su, rogovi nisu za potcenjivanje (i kad nisu nosorogovi, kojima se pripisuju terapeutska svojstva). Finansijske jurnjave se mestimično nazivaju korida. Na Vol stritu je skulptura bika, koju i službenici i posetioci trljaju „za sreću”. Možda će, jednog dana i prosečni građani doći u priliku da dignu dva prsta, nalik rogovima, u znak pobede, ali samo tamo gde odbiju da im se „prodaje rog za sveću”.
objavljeno:
.jpg)
