Izvor: Politika, 03.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između Južnog Tirola i severnih ostrva
Trebalo nam je vremena, ali smo na kraju ipak naučili kako da se ponašamo sa stanovništvom Severne Irske", rekao je nedavno jedan britanski oficir koji je nekoliko godina vojničkog staža proveo u ovom nemirnom delu Ujedinjenog Kraljevstva. To vreme trajalo je gotovo trideset godina, a u sukobima građana sa vojskom, u malim ratovima katolika i protestanata i u međusobnim borbama raznih frakcija stradalo je oko tri hiljade ljudi. Primirje je postignuto tek krajem prošlog veka, pošto su vlade >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Londonu i Dablinu našle zajednički jezik.
Britanci su na demonstrante koji su tražili ujedinjenje za Irskom najpre krenuli vojnom silom, pa su tako na "Krvavu nedelju", 30. januara 1972, pripadnici elitnog padobranskog puka pobili 26 ljudi. Učesnici protesta bili su nenaoružani, među mrtvima je bilo i maloletnih, a petoro katolika ubijeno je s leđa. Ovaj masakr samo je doprineo da se još više nezadovoljnih ljudi uključi u terorističku Irsku republikansku armiju (IRA) i da se nasilje nastavi još godinama. Postepeno, Britanci su menjali taktiku, sve više se oslanjajući na dobar policijski i bezbednosni rad. Tek u poslednjim godinama prošlog veka uspeli su da smire Severnu Irsku.
Situacija može da podseti na ono što je Srbija, odnosno Jugoslavija, pokušala da uradi na Kosovu i Metohiji. Golom vojnom silom nije bilo moguće sprečiti nemire separatista, ali ako ima dovoljno vremena o kojem je govorio i pomenuti britanski oficir, stvari se mogu promeniti. Pitanje je samo da li Srbija može da ima onoliko vremena koliko je dozvoljeno velikoj sili kao što je Britanija.
"Srbija je sada dobila neko vreme", uveren je Dušan Janjić, koordinator beogradskog Foruma za etničke odnose. On objašnjava da će do definisanja "konačnog statusa" pokrajine proći još nekoliko godina. "Srbija je dobila sigurno tri do pet godina da popravi ono što je propustila da uradi u pregovorima o decentralizaciji i da dokaže da može da vlada Albancima. Tek ako to uradi moći će da stekne poverenje Evropske unije i Sjedinjenih Država", kaže on.
Kao stručnjak za etničke odnose, Janjić je istraživao kako su slični sukobi rešeni u raznim evropskim zemljama. Nijedan od tih modela nije primenjiv na Kosovo, već bi rešenje moralo da se traži u kombinaciji nekoliko modela, smatra on.
"Rešenje za Južni Tirol, koji se u Srbiji često pominje, nije primenjivo na status Kosova. Ta italijanska oblast je do Prvog svetskog rata bila deo Austrije, a ona se potom nje odrekla. Kosovo nikada nije bilo deo Albanije, pa u tom smislu ne može biti poređenja. Međutim, Južni Tirol može biti model za decentralizaciju, za organizaciju opština, za pitanje upotrebe jezika... Najbliži model je onaj primenjen na Olandskim ostrvima. Šveđani koji žive na ovim ostrvima koja su u sastavu Finske imaju neku vrstu državljanstva, velika ovlašćenja, fiskalni kod. Oni su, na primer, zajedno sa Finskom pregovarali o ulasku u Evropsku uniju, pa su izborili da imaju bescarinske prodavnice. Iako nemaju puno međunarodno priznanje, Olandska ostrva samostalno učestvuju u svim regionalnim projektima u okviru EU, nezavisno od Helsinkija", kaže Dušan Janjić.
Status Olandskih ostrva je posle dugotrajnog sukoba rešen pred početak Drugog svetskog rata, a u pregovorima su učestvovali Švedska i Finska, ali i zvanična Moskva, kojoj su nekada pripadala ta ostrva, kao i Liga naroda, preteča Ujedinjenih nacija. Janjić smatra da će Kosovo i Metohija u prvoj fazi statusa dobiti mnogo nadležnosti koja imaju Olandska ostrva, a da će Srbija, ako ojača i konačno definiše svoj nacionalni i državni interes, moći da promeni situaciju. Onda bi Evropska unija prema Srbiji mogla da se odnosi kao prema Kipru, odnosno Brisel bi mogao da odustane od svoje sadašnje politike posebnih razgovora sa vladom u Prištini i da zemlju i suštinski posmatra kao jedinstvenu.
Koordinator Foruma za etničke odnose veruje da bi na status južne pokrajine mogao da se primeni i jedan model van Evrope, tačnije onaj bliskoistočni, definisan početkom devedesetih na Madridskoj konferenciji. Njime je trebalo da se reši konflikt Izraela i Palestinaca. "Ako bi EU htela da ga primeni, ovaj model bi bio veoma dobar", kaže Janjić. "To bi značilo da se postepeno daje autonomija, pa i obećanje državnosti, ali da se to uslovi saradnjom sukobljenih strana jedne s drugom. Nažalost, ne vidim da će se to desiti, jer se za sada izbegava sazivanje jedne velike konferencije, kao što je bila ova u Madridu 1991. godine."
[objavljeno: ]
