Izvor: Politika, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između EU, Rusije i autarhije
Kojim putem Srbija u budućnosti treba da krene, ako Kosovo bude priznato od većine članica EU? Nagoveštaj ovog priznanja kod dela naših sunarodnika izaziva emotivni odgovor: ako EU prizna Kosovo, onda Srbija treba da odustane od želje da postane članica EU. Ovaj odgovor je zasnovan na inatu, a ne na razboritom sagledavanju njegovih posledica. Naime, pre nego što bilo ko odgovori na pitanje o budućem usmerenju Srbije, kako društva tako i države, moramo se upoznati sa postojećim izborima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i njihovim posledicama. Tri su moguća izbora pred Srbijom: 1. članstvo u EU sa ili bez Kosova; 2. autarhična ili "neutralna" Srbija; 3. ruska gubernija.
Do sada je preko dve trećine građana podržavalo članstvo u EU. Prednosti ovog izbora su očigledne: korišćenje evropskih fondova za nerazvijene članice, ulazak na veliko tržište rada, roba i kapitala, mogućnost putovanja u šengenskoj zoni bez prepreka, učestvovanje u evropskoj porodici nacija koju Srbi osećaju svojom. Sem toga, postoje i ne tako očigledne prednosti članstva u EU: a) postepeno približavanje ispunjavanju viševekovne težnje Srba da dostignu vrednosne i materijalno-tehničke standarde zapadne Evrope; b) ako Srbija ostane van NATO, onda je članstvo u EU, bez obzira na gubitak dela suvereniteta, jedina efikasna odbrana od posezanja za njenom teritorijom kada Kosovo postane nezavisno; c) kao članica EU, Srbija bi imala veće šanse da se bori za očuvanje i unapređivanje prava Srpske Republike u BiH.
DSS je do sada jasno podržavala budući ulazak Srbije u EU. Kako priznanje nezavisnosti Kosova od strane većine članica EU postaje sve izvesnije, DSS počinje da se dvoumi o poželjnosti evropskog puta Srbije. Čini se da je logika sledeća: ako EU prizna Kosovo, mi nećemo u EU da bismo kaznili ovako nepravedno postupanje prema nama. Prema piscu ovih redova, ovakav potez bi više kaznio Srbiju no EU. Naime, dok je EU stalo da na Balkanu nema problema među balkanskim nacijama, pa i, sledstveno, do uključivanja svih država Balkana u EU, dotle njen opstanak nije vezan za priključenje bilo koje od njih. Srbiji, međutim, sam opstanak u budućnosti može biti ugrožen u slučaju da se ne pridruži EU.
Ako Srbija nije članica ni NATO ni EU, mogla bi postati cilj dodatnih teritorijalnih pretenzija suseda koji bi se nalazili u pomenutim organizacijama, ili samih organizacija. U tome je najveća slabost drugog rešenja. Srbija bi bezbednosno ostala krajnje ranjiva, kao što je uostalom i do sada bila. Uz sve to, Srbija bi morala da nađe druge privredne partnere, iako je upravo EU do sada bila glavni privredni partner Srbije. Da li je ona spremna na takvo preusmeravanje svojih privrednih kapaciteta?
Naposletku, rešenje SRS za budućnost Srbije jeste – ruska gubernija (provincija). Ovo rešenje podrazumeva zainteresovanost Rusije da Srbija postane ruska gubernija i zainteresovanost većine Srba da Srbija postane tek jedna upravna oblast Rusije. Nijedno nije verovatno. Naime, Rusija bi teško mogla biti zainteresovana da zbog Srbije ulazi u neprijateljske odnose sa EU. Velikim silama su uvek važniji odnosi sa drugim velikim silama no sa malenim klijentima. Ako bi Rusija prihvatila članstvo Srbije u Ruskoj Federaciji, to bi značilo i prihvatanje obaveze da vojno štiti Srbiju. Nije verovatno da bi se Rusija obavezivala na tako nešto, tim pre što ima veoma negativno iskustvo sa Srbijom i Srpskom tokom 1990-ih kada je vođstvo bosanskih Srba prkosilo volji kako Miloševićeve Srbije tako i Rusije.
Srpski klijent bi, pak, sasvim sigurno bio neposlušan i sutra kao što je bio juče, a na ruske vojnike u Srbiji ne bi gledao s oduševljenjem. On, zapravo, ne bi shvatao da više nije nezavisan, te da je samo upravna oblast Rusije koja sluša zapovesti iz Moskve. Interesi ove bili bi, razumljivo, uvek ispred interesa Beograda.
Da li je to ono što većina Srba želi? Izvesno ne. Prema tome, ovaj predlog je krajnje nerealan, a paradoks je da su ga smislili oni koji se hvale svojim nacionalizmom. Čini se da ne shvataju da bi nacionalna nezavisnost postala nešto nedostižno za Srbe. Osim toga, da li se prave da ne uviđaju da bi Kosovo svakako ostalo pod upravom NATO, tj. nezavisno od Srbije?
Naposletku, Rusiji bi verovatno više odgovaralo da ima još jednog iskrenog, pa makar i malog prijatelja i blagonaklonu zemlju u EU koja bi joj, zajedno s drugim bliskim državama, olakšavala opštenje sa EU, no što bi joj odgovarala jedna antizapadna Srbija koja bi je uvaljivala u nevolje sa Zapadom.
Zaključak se nameće: izbor EU, bez obzira na sudbinu Kosova, zacelo je najmanje loš za budućnost Srbije.
Asistent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
[objavljeno: ]
