Izvor: Blic, 05.Sep.2016, 12:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izložba "Anatomske mere" u Legatu Čolaković

Međunarodna izložba „Anatomske mere“ biće otvorena u petak, 9. septembra u 19 časova u Legatu Čolaković.

Otvaranje izložbe prati razgovor sa kustosom izložbe prof. dr Nikolom Šuicom, prof. dr Borisom Manerom i umetnicom Karmen Dobre Hametner, u subotu, 10. septembra od 13 časova.

Umetnici koji učestvuju na izložbi su: El Lisicki, Mihailo S. Petrov, Albert Glez (naslovne strane časopisa „Zenit“), Marko Ristić, Aleksandar Vučo, Dušan Matić, Vane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Bor, Leonid Šejka, Radomir Reljić, Ištvan Horkai, Karmen Dobre Hametner, Markus Prošek.

Izložba „Anatomske mere“ nudi sučeljavanje istorijskih dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti i izbor iz stvaralaštva savremenih umetnika iz šireg geografskog okruženja. Postavka je namenski zahvat iz današnjeg iskustva realnosti življenja u senci ekonomskih, kulturnih, tehnoloških i političkih promena.

Analogiji jugoslovenskog muzejskog nasleđa kao tematske, posredne i imaginarne anatomije, pridružuju se aktivne izražajnosti umetnika iz Mađarske, Rumunije i Austrije. „Anatomske mere“ u fragmentarnim deonicama teže prevrednovanju logike merenja geopolitičkih i psiholoških trauma. Posredujuća anatomija, kao takva, obuhvata status zastarelosti, evokativnosti ili skrivenosti intenziteta umetničkih pristupa i kulturnih modela, ali i savremenih transformacija saznanja i doživljaja.

„Anatomske mere“ iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti donose pojedine naslovne strane časopisa buntovno rečitog pokreta Zenit i zgusnute kolaže i fotografije srpskog nadrealizma - tajnovite podsvesne naslage predstava materije kroz mehaniku revolucionarnih težnji.

Na njih se nadovezuju kasnije kriptične posledice, individualna protivljenja društvenom okruženju u anatomski začudnim neo-figurativnim alegorijama Leonida Šejke (1932-1970) i kroz slike i crteže Radomira Reljića (1938-2006), nastale u Beogradu pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Njihova biopolitička razigranost i lirska strast odaju strukturalne pristupe unutar značenjskog polja visokog napona jugoslovenske umetnosti.

Kustoskim istraživanjem obuhvaćena su dela od jugoslovenskih avangardnih proglasa i egzistencijalnih političkih pozicija, a naglašeni su skeptični uzmaci usred pomračenih društvenih sloboda epohe Hladnog rata i početka potrošačke ekstaze. Iz raspona opštih odlika današnjeg izmenjenog sveta, odlike novije umetnosti iz šireg evropskog regiona nude turbulentne celine posledica totalitarnih i neoliberalnih rezignacija.

Nastavak na Blic...