Izvor: Blic, 04.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubljeno u srednjoj školi
Izgubljeno u srednjoj školi
Stidljivo je ili mrzovoljno, donosi loše ocene ili se loše ponaša, a vi ste to saznali tek ovih dana uoči tromesečja. Ako vam je dete krenulo u prvi razred srednje škole i nije nimalo srećno zbog toga, evo kako možete da mu pomognete da se lakše snađe.
Polazak u srednju školu predstavlja važnu prekretnicu u životu svakog deteta. Utoliko pre što su nove školske obaveze praćene pitanjima i brigama koje donosi adolescencija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nije onda nimalo čudno što vaš adolescent ne uspeva da se uklopi u novu školu. Šta vi možete da učinite, objašnjava Bernadeta Kosta Prade, u knjizi 'Srednjoškolske godine - doba velike neshvaćenosti', koja je upravo objavljena u Parizu.
Pomalo izgubljeno
- To je normalno - kaže ona. - Dete se nalazi u potpuno novoj sredini, susreće se sa potpuno novim profesorima i predmetima, naročito ako je upisano u neku stručnu školu. Još ako mu je nova škola daleko od kuće, na sve njegove probleme se nadovezuje i strah od kašnjenja.
Prade za početak predlaže 'igru portreta'.
- Neka dete analizira svoje nove profesore i kaže šta je karakteristično za svakog od njih. Zahvaljujući ovoj 'igri', izoštriće svoj kritički duh i ublažiti strahove.
Nikog ne poznaje
Ako je dete po prirodi stidljivo, a još nema novih prijatelja, onda je situacija prilično komplikovana. U tom uzrastu drugari su vrlo važni i obično su već formirane grupe u koje je teško ući. Posavetujte ga da se upiše na neku sekciju na kojoj će sigurno biti i neko od njegovih novih školskih drugova, predložite mu da svog novog para ili neko drugo dete iz razreda pozove da dođe posle škole kod njega i slično.
- Istraživanja sprovedena u Francuskoj pokazuju da se 27 odsto učenika srednjih škola dosađuje na času, prvenstveno na časovima maternjeg jezika i istorije - navodi Bernadeta Kosta Prade u knjizi. - Šta možete da odgovorite detetu koje kaže da ga škola 'smara'? Prvo treba da znate da je adolescent samom sebi 'smor'. Dosada je, naime, često posledica nedovoljnog samopouzdanja. Najbolje je da porazgovarate s profesorima koji će vam reći iz kojih predmeta stoji dobro, a kojima mora da posveti više pažnje. Zatim u razgovoru sa detetom utvrdite koje stvari već zna i koje, dakle, mogu da mu posluže kao osnova od koje će krenuti.
To će mu pomoći da stekne samopouzdanje i da se zainteresuje za školu. Ako je potrebno, može da pohađa i dopunsku nastavu iz predmeta koji škripe ili dodatnu iz predmeta koji ga zanimaju. Ponekad je samo par dopunskih časova dovoljno da dete uhvati korak sa ostalima. Kazne i nagrade
- Kad nema rezultata, uprkos svemu, roditelji obično pitaju nas stručnjake da li treba da kazne dete, recimo tako što će mu zabraniti izlaske? Ne - kaže ona. - Izbegavajte da pravite jaz između njegovih interesovanja i škole. Ako ga kaznite tako što ćete mu uskratiti neku od omiljenih aktivnosti, sigurno ga nećete motivisati da više uči.
Bolje je da njegove hobije povežete na neki način sa onim što uči u školi. Recimo, ako ide na dramsku sekciju, pitajte ga koji predmeti mogu da mu pomognu da bude bolji glumac: ako dobro nauči gramatiku, lakše će izlaziti na kraj sa dramskim tekstom, ako zna istoriju, lakše će se uživeti u istorijski lik koji tumači...
Videćete da će početi da gleda potpuno drugačijim očima na školu. CDC/GB
