Izvor: Southeast European Times, 08.Mar.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubljeni životi zbog zakonskih prepreka presađivanju organa
Lekari i zdravstveni radnici rade na tome da poboljšaju zakonski, ekonomski i organizacioni okvir za darivanje organa.
08/03/2012
Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Tuzle -- 8.3.2012.
Prema procenama zdravstvenih radnika nekoliko hiljada ljudi u regionu ima potrebe za transplantacijom organa i ta brojka se povećava.
„Ljudi koji umiru mogu da spasu mnoge živote ako su upoznati sa značajem eventualnog doniranja organa i ako na >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << to pristanu“, kaže za SETimes šef odeljenja za nefrologiju, dijalizu i transplantaciju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Tuzli Enesa Mešić.
Međutim, zbog nekompetencije državnih organa u nekim zemljama, slabe organizacije doniranja i nepostojanja zakonskog okvira sve veći broj ljudi u regionu ne dobija preko potrebne organe.
Zakon o transplantaciji organa Bosne i Hercegovine (BiH) dozvoljava građanima da postanu donatori organa tek pošto potpišu donatorsku karticu. Pacijenti mogu legalno da dobijaju organe od članova porodice ili mogu da potraže organe i podvrgnu se transplantaciji u inostranstvu, ako to mogu sebi da priušte.
U praksi, porodice često ne žele da doniraju organe iz etičkih i verskih razloga.
Situacija je bitno drugačija u Hrvatskoj, koja svakog građanina tretira kao potencijalnog donatora osim ako izričito ne naglasi da to ne želi da bude ili ubeleži svoje ime u registar ne-donatora.
Hrvatska je prva u regionu po broju transplantacija i taj broj svake godine raste za 12 odsto. Hrvatski lekari izvrše više od 250 transplantacija bubrega svake godine.
Hrvatsko udruženje Transplant kaže da je Hrvatska prva u svetu po broju transplantacija jetre i bubrega na milion stanovnika, a druga posle Španije po broju izvršenih transplantacija srca i donatora organa.
Za transplantacijom bubrega postoji velika potražnja i u BiH i raste stopom od 15 odsto godišnje. Na drugom mestu je presađivanje jetre.
U Hrvatskoj i BiH je više od 6.000 osoba na dijalizi, od kojih mnoge čekaju na transplantaciju bubrega ili će im presađivanje zatrebati.
Lekari u BiH, međutim, kažu da ne mogu da zadovolje potražnju zbog manjka organa, kao i zbog unutrašnje organizacije zemlje i političkih razlika.
„Nismo učlanjeni u mrežu Eurotransplant, koja zahteva partnera na državnom nivou. BiH nema ministarstvo zdravlja, iako ga imaju oba entiteta, kao i deset kantona“, kaže za SETimes šef odeljenja za transplantaciju bubrega UKC Tuzla, prof. dr Emir Hodžić.
Kako bi pomogli pacijentima, doktori su nedavno zaključili sporazum sa francuskom vladom koji omogućava da građani BiH budu uključeni u francuske liste čekanja za donirane organe.
„Mnogi iz očaja odlaze u strane zemlje kao što su Indija i Pakistan i često se povrgavaju ilegalnim i rizičnim zahvatima suprotnim priznatim medicinskim praksama i etici“, kaže direktor klinike za interne bolesti UKC dr Midhat Tabaković za SETimes.
Samir Okić, 35-godišnji zdravstveni radnik kome je bila potrebna transplantacija srca da bi ostao živ, operacija koja se inače ne radi u BiH, postao je simbol javne borbe za transplantaciju organa. Ako želi da se operiše, mora da ide u Berlin, gde to košta 300.000 evra.
Bosanski mediji kritikovali su državu zbog Okićevih muka, pa su se građani ujedinili i donirali novac.
„To je ogroman iznos. Porodica ne može da ga sama prikupi, ali svi mi zajedno to možemo. Nikada ne znamo kada bi nama takva pomoć mogla da zatreba“, kaže donator Enver Karić za SETimes.
Transplantacija bubrega u BiH košta između 20.000 i 35.000 evra, ali je pokrivena zdravstvenim osiguranjem. U inostranstvu je cena između 100.000 i 153.000 evra i pacijenti celu sumu u potpunosti sami plaćaju.
Situacija u Srbiji je slična onoj u BiH, gde je više od 70.000 građana registrovano kao donatori organa, ali su u protekle dve godine urađene samo 142 operacije. U ovom trenutku vrši se samo transplantacija bubrega i jetre.
Lekari i pacijenti krive zakonske propise i insistiraju da Srbija mora da usvoji zakone slične onima u Hrvatskoj.
„Hrvatska ima 36 donatora na milion stanovnika, Srbija samo četiri. Zbog toga se više od dve hiljade ljudi muči čekajući da dobiju organ, dok ih u Hrvatskoj ima samo nekoliko stotina“, kaže za SETimes dr Dušan Šćepanović.
Generalno gledano, zdravstveni radnici ocenjuju tehničke kapacitete u regionu kao vrlo dobre.
„Doktori u BiH vrše kompleksne transplantacije, ali je broj operacija manji u odnosu na regionalne i svetske parametre. Naši doktori su kvalifikovani, obrazovani pod nadzorom austrijskih supervizora i usluga je na nivou one u Istočnoj Evropi“, kaže za SETimes dr Senad Trnavčević, predsednik Udruženja doktora za transplantaciju bubrega u BiH.
U pokušaju da sistemski reše pitanja doniranja organa i transplantacije, delegacije zdravstvenih radnika iz 11 zemalja regiona sastale su se u Skoplju prošlog maja.
Od tada je postignut napredak, kaže makedonski nacionalni koordinator za transplantaciju i donacije organa u Zdravstvenoj mreži Jugoistočne Evrope, dr Goce Spasovski.
„Makedonija je donela novi zakon, usklađen sa EU, koji reguliše proces transplantacije. Narednih nekoliko meseci biće doneti i drugi akti kako bi se zaokružio čitav zakonski okvir“, kaže Spasovski za SETimes.
On objašnjava da se čine napori da se popravi ne samo organizacija, već i da se povećaju investicije u buduće stručne kapacitete. „Organizovali smo da doktori rade na jednoj klinici u Turskoj, gde će uraditi pet transplantacija, kako sa leševa, tako i na živim ljudima“, kaže Spasovski.
„Počeli smo i da obučavamo medicinsko osoblje koje će učestvovati u transplantacijama sa leševa živim ljudima. Očekujem da ćemo uskoro imati pozitivne stvari da objavimo“, kaže Spasovski.
Nastavak na Southeast European Times...
