Izvor: RTS, 23.Okt.2012, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubljeni na slobodi
Oko 1.100 osuđenika uskoro bi moglo da se nađe na slobodi, ukoliko parlament usvoji zakon o amnestiji. Vraćanje osuđenika u uobičajene životne tokove je teško, jer, kako stručnjaci smatraju, ni u zatvoru ni van njega nemaju podršku i uslove za resocijalizaciju.
Ukoliko parlament usvoji zakon o amnestiji, 1100 osuđenika uskoro će se naći na slobodi. Kroz zatvorske kapije izaći će svi osuđenici stariji od 70 godina i oni čije su kazne do tri meseca. Međutim, vraćanje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << osuđenika u uobičajene životne tokove nije jednostavno, jer ne mogu lako da nađu posao, vrate se porodici ili steknu prijatelje.
Čak 80 odsto njih se vraća kriminalu i ponovo završava u zatvoru. Stručnjaci smatraju da oni, ni u zatvoru, ni van njega, nemaju podršku i uslove za resocijalizaciju.
Mnogi od njih zatvorske zidine napuštaju sa rečenicom "Slobodan si, snađi se". Obaveza države prema njima prestaje sa istekom kazne. Rad sa socijalnim radnicima po zakonu nije obavezan, a u prenaseljenim zatvorima, gde je u vaspitnim grupama i po 200 osuđenika, teško je pripremiti ih za izlazak.
"Mi ih faktički ponovo guramo u naručje kriminalaca, želimo što pre da ih nema, da budu u zatvoru i da ne brinemo brigu o njima",navodi kriminolog Zlatko Nikolić.
"Zapravo, njima je potreban nastavak tog rada iz kaznenih ustanova, sa okupacijom vremena, usmeravanjem, podrškom, rešavanjem problema u porodici, koji su nastali zbog dugog odsustvovanja. U svakom slučaju, kao živi ljudi oni imaju dosta problema, pa im je i pomoć potrebna", istakao je Nikolić.
Iz straha da ne postanu žrtve krivičnog dela, poslodavci neretko odbijaju da zaposle bivše zatvorenike. Osuđenici, sa druge strane, ne mogu da nađu posao i zbog nedostatka kvalifikacija.
"Onaj ko je 20 godina, onaj ko je deset godina bio u prostoriji, izolovan, bez bilo kakvog tretmanskog rada, koji nije bio uposlen, koji nije stekao radne navike, koji se nije stručno usavršavao, on i ne može da bude dobar radnik. To je problem što ga neko neće uposliti i to nije krivica psolodavca", ističe zamenik zaštitnika građana Miloš Janković.
Janković smatra da zatvor ne može da prevaspita sve osuđenike, ali veruje da bar jedan procenat njih može, posle zatvora, živeti normalno.
Kao značajno pitanje postavlja se i da li loš uslov smeštaja i loše postupanje prema kažnjenicima mogu da dovedu do toga da oni postanu gori nego što su bili kada su ušli u zatvor.
"Tu je problem, tu je povreda prava ovih ljudi. To su ljudi koji su počinili krivično delo i koje je sud osudio. Oni odgovaraju za to krivično delo i ne treba da budu osuđeni do kraja života, nego na vremensku kaznu koliku je sud utvrdio", objašnjava zamenik zaštitnika građana.
Zakonom o amnestiji država pokazuje milosrđe i pruža im drugu šansu. Možda to bude dovoljan motiv osuđenicima da pokažu dobru volju i potrude se da postanu ravnopravni članovi društva.
Zakon o amnestiji oslobađa više od hiljadu osuđenika
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 23.Okt.2012
Više od hiljadu osuđenika u Srbiji uskoro bi moglo da bude oslobođeno kazne ukoliko parlament usvoji zakon o amnestiji, ali opozicija strahuje da bi se na slobodi mogle naći osudjene ubice i drugi izvršioci najtežih krivičnih dela.
