Izvor: RTS, 03.Jun.2013, 20:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubljene milijarde zbog "crnih" tezgi
Van legalnih tokova u Srbiji je i do 50 odsto privrede, pokazuju ankete. Zvaničnih podataka, međutim nema. Oni koji zbog toga trpe, očekuju da će Vlada krenuti u odlučnu borbu protiv paralelnog tržišta. Odgovor na pitanje kako Srbija gubi milijarde, možda je moguće pronaći na pijacama poput pančevačke.
Rad na crno, promet robe i nelegalne finasijske transakcije - osnovni su elementi sivog i crnog tržišta u Srbiji. Iako zvaničnih podataka nema, ankete ukazuju da je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << delimično ili potpuno, van legalnih tokova od 30 do 50 odsto privrede.
Oni koji zbog nelojalne konkurencije trpe, očekuju da će Vlada, konačno, i zarad punjenja sopstvene kase, krenuti u odlučnu borbu protiv paralelnog tržišta.
Tezga na ulici i nelegalna prodaja, mali su problem u odnosu na to kako roba stiže. Zato privrednici tvrde, da za početak pod lupu moraju Carinske službe, dok bi inspekcije delovale zajednički.
Direktor Unija poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić smatra da je potrebno uspostaviti centralni registar uvezene robe u Srbiju, kako bi se pratili tokovi robe od graničnog prelaza do maloprodaje.
Problem je i procena, ali i izostanak evidentiranja robe. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, Mađarska je u Srbiju prošle godine izvezla milijardu i 300 evra. Kod nas je evidentiran uvoz vredan 700 miliona.
Postavlja se pitanje gde se izgubilo pola milijarde. Neki smatraju da deo odgovora leži i na pijacama, poput pančevačke.
"Na jednoj tezgi čovek drži 75 bicikala koje prodaje na crno, znači to nisu neki mali jadničci koji nemaju od čega da žive. Na jednoj tezgi se nalazi oko 15.000 evra robe koja je razdužena na fantomske firme i na koju se ne plaća ni jedan dinar PDV-a", navodi potpredsednik Asocijacija malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.
Uz uvezenu robu, problem je i ona koja se radi u neregistrovanim radionicama. Od ove godina poreski inspektori prvi put imaju obavezu da i njima uđu u trag.
U jednom od sindikta smatraju da treba proveriti i da li 300.000 zaposlenih, zaista prima minimalac.
Predsednica Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić ističe da je tu mnogo posla za inspekciju. "Da se utvrdi ko zaista radi za tu minimalni zaradu, a koji su samo prijavljeni na tu minimalnu osnovicu , da bi i im se razlika isplaćivala u kešu", kaže Savićeva.
Najnoviji podaci kažu da je industrijska zaposlenost blago porasla, aprilski izvoz je rekordnih 950 miliona evra.
Uz poreske zakone koji rasterećuju preduzeća trebalo bi očekivati da se pozitivan trend nastavi.
Da bi u narednim mesecima Srbija krenula, ne samo iz recesije, već i u dugoročno održiv oporavak, potrebno je da se ne dogode nikakvi sistematski šokovi, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
Stvaranje zdravih uslova privređivanja, u kome firme neće bežati u nezakonito poslovanje, je prioritet. Koliki je to posao, potvrđuje podatak da je 15 odsto evropskih privrednih tokova, i dalje u sivom.
