Izvor: Politika, 14.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubljena decibelska bitka
Poslednji broj časopisa "Rolingston" donosi članak koji ispituje uzroke i posledice tzv. bučnog rata. Pod ovim terminom podrazumeva se trend snimanja savremene muzike koji se pojavio sredinom prethodne decenije a ispoljava se u sve većoj jačini zvuka novih muzičkih izdanja.
– Nekadašnja muzika snimana je sa svešću da na nju slušalac treba da obrati pažnju. Danas nam ona tu pažnju svojom glasnošću otima – kaže producent Met Serletik. Gramofonske ploče bile su fizički limitirane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po ovom pitanju. Postojala je granica do koje je zvuk basa mogao da ide a da igla ne preskoči.
Promena je omogućena pojavom kompakt diska na tržištu. No, u prvoj deceniji korišćenja ovog formata retko koji snimljeni cede se približavao proširenim limitima tzv. dinamičkog opsega. Dinamički opseg označava upotrebljivu vrednost jačine prilikom koje neće doći do degradacije zvučnog signala. Novi uređaji su izdržljiviji od starih i ne moraju da poštuju ranije ustanovljene standarde.
Uporedo sa širenjem opsega išao je i obrnut proces – postupak kompresije koji ističe određeni instrument ili glas u samoj kompoziciji. Pritisnuti konkurencijom, muzičari su se poveli devizom "glasnije je bolje", žrtvujući kvalitet snimka za njegovu jačinu.
– Ne znam ni sam koliko mi se puta dogodilo da pitam neke izvođače nakon snimanja: da li želite da vam "ludački" pojačam snimak ili da ostavimo nešto od ovog divnog zvuka? Po pravilu su tražili da ne pojačavam. Posle nekoliko dana bi mi se javili sa pitanjem: "Zašto je naša pesma tiša od te i te pesme tog i tog izvođača?" – vajka se inženjer zvuka Berni Grundman.
Muzički producent i gitarista grupe "Garbidž" Bač Vig nadovezuje se na ovu priču:
– Kompresija je nužno zlo. Umetnici sa kojima radim žele da zvuče konkurentno. Podigli smo lestvicu i sada nema vraćanja.
Sa druge strane, naučna istraživanja pokazuju da ljudsko telo ne može dugo da izdrži izlaganje tolikoj buci.
Računa se da je nova era počela sa drugim albumom sastava "Oejzis" "(What's the Story) Morning Glory?" iz 1995. godine. Ova ploča je snimana za puštanje u bučnim okruženjima poput pabova i automobila. Vremenom su i drugi prihvatili novi način snimanja, stvarajući začarani krug iz koga nema izlaza.
– Industrija je odlučila da sve preraste u bučno takmičenje – kaže producent Dejvid Bendet i dodaje: – Izgubili smo moć koju je nekad imao refren, jer on danas nije glasniji od strofa.
U sličnom pravcu razmišlja i producent Donald Fagen:
– Bog se krije u detaljima. Problem je što detalja više nema.
Još oštriji je čuveni Bob Dilan:
– Moderni albumi kipte od zvuka. Na njima je sve statično – nema definicije, vokala, nema ničega.
Problem je što nisu u pitanju samo novi albumi. Od iste boljke pate i remasterizovane stare ploče, poput nedavno ponovo izdatih albuma Elvisa Prislija i grupe U2, primetno glasnije od prvog puta.
Problem je prepoznat, i sada se postavlja pitanje načina njegovog rešavanja. Po muzičkim festivalima se organizuju diskusije naslovljene pitanjem "Zašto je današnja muzika loša?", a producenti osnivaju udruženja koja za cilj imaju vraćanje dinamičkog opsega na nosače zvuka.
[objavljeno: ]
