Izvor: B92, 12.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubiš izbore- ostaješ šef stranke
Beograd -- Ako na zapadu izgubite izbore, članstvo vas više neće predlagati, U strankama nema zdrave konkurencije ni odgovornosti za rezultate, kaže Dejan Vuk Stanković.
Da li predsednici stranaka treba da idu na unutarpartijske izbore bez protivkandidata? Vojislav Koštunica je predsednik DSS-a od 1992. godine, i to će i ostati jer je jedini kandidat za lidera partije.
Slobodan Samardžić, potpredsednik partije, to objašnjava ovako: "Vojislav Koštunica je simbol DSS-a, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << on ga vodi već godinama na opšte zadovoljstvo cele stranke.” On objašnjava da stranka nije u prilici da ispunjava formalnost kada Koštunica realno nema protivkandidata.
"Bespotrebno je stavljati protivkandidata radi forme, koji će garantovano izgubiti na tim izborima, a postoji neko opšte raspoloženje kompletne stranke, jer smo o tome razgovarali mesecima unazad.”
Lider SNS-a Aleksandar Vučić biće na predstojećoj vanrednoj skupštini takođe jedini kandidat za predsednika, pošto je Vladimir Cvijan otišao iz partije. On je izjavio da će to biti provera njegovog legitimiteta ali i drugih u stranci.
I SPS-u predstoji partijski kongres, a Ivica Dačić je u jednom intervjuu izjavio da je na kraju karijere.
„Sve sam bio. Razmišljam već ko će me naslediti u SPS-u.”
Ipak, za sada, drugog kandidata nema.
Kod nas je jedino DS imao izbore za predsednika stranke s više kandidata, a taj postupak liberalizovao je i LDP.
Zoran Stojiljković, politikolog, kaže za Politiku da predsednik stranke svakako treba da izađe na izbore, iako nema protivkandidata, kako bi se partija demokratizovala, inače ne možemo imati demokratiju ni u društvu.
On navodi primer francuskih socijalista, koji su pred izbore za predsednika Republike 2012. godine imali i preliminarne izbore u grupaciji socijalističkih partija, a pravo glasa imali su i svi koji su levičari.
"Kod nas je jaka liderska personifikacija, međutim, kaže se da se partija stabilizovala tek kada preživi osnivača stranke.”
Stojiljković kaže da razume da se u maloj stranci ne ide po svaku cenu s protivkandidatom, kao što u DSS-u neće biti drugog kandidata.
"Važno je da kandidat izađe s programom, a koliko je uspešan videće se po broju onih koji nisu izašli na glasanje. U DSS-u i SPO-u predsednici su isti od osnivanja, i to je možda i zbog toga što posle izbora, ako rezultat nije očekivan, nije proveravan rejting lidera stranke. To bi trebalo uvesti.”
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da je gotovo nezamislivo da partijski statut ne predviđa promenu predsednika, ali da je u praksi to drugačije.
"Statutarna odredba uvek će glasiti da se predsednik bira demokratski, ali postoji raskorak između statuta i prakse. U našim strankama teško je zamisliti situaciju pravog rivaliteta. Ne uvode se ni kriterijumi po kojima se meri učinak predsednika stranke. Odbacuje se i svako različito mišljenje. Lideri, bez obzira na broj glasova, ostaju aklamacijom.”
Stanković objašnjava da se lideri ne predstavljaju realno i da je samo DS uveo princip da je odlazak s predsedničkog mesta posledica gubitka izbora.
"Kod nas se inače ne uvodi taj princip, ali na zapadu, ako izgubite izbore, članstvo vas neće više predlagati, što je slučaj sa Sarkozijem u Francuskoj. Kod nas nema konkurencije, tolerancije za različita mišljenja i ocene prema učincima. Statut stranke nije problem, već odsustvo zdrave konkurencije i odgovornosti za rezultate, nerazumevanje za drugačije mišljenje i kriterijumi za procenu kako će biti bolje. Možda ni Koštunica ne bi bio na čelu DSS-a da su imali drugog kandidata. Trebalo bi uvesti princip smenjivosti jer ovako stranke izgledaju kao udruženja okupljena oko jednog čoveka. To nisu političke organizacije i ako se, na primer, analizira rejting DSS-a, oni su sada na ivici cenzusa a bili su vodeća stranka. U strankama nema unutrašnje dinamike, izbori su dirigovani a menja se samo drugi ili treći ešalon. Zato sve manje ljudi učestvuje u političkom životu. Nema tu polemike, nema novih lica u politici i građani su nezainteresovani. To je naš politički život i politička kultura".
Dragomir Anđelković, analitičar, kaže da partijski kadrovi ne žele unutar svoje stranke da uskaču u "brod” bez perspektive.
"Unutarstranački izbori u kojima postojeći prvak partije ima protivkandidata puka su forma s elementima farse. Kada se unapred zna ko pobeđuje, partijski izbori s više kandidata za šefa stranke nemaju smisla. Ali, imaju i te kako na nižim nivoima.”
Anđelković smatra da je tako u svim partijama, čak i u DS-u, koji je naizgled izuzetak.
"Kada je reč o SNS-u i DSS-u, očito je da njihovo članstvo sadašnje partijske prvake doživljava baš tako – kao nesporne i snažne lidere – te bi tu izbori na silu s više kandidata za lidera, bili forma bez suštinskog smisla. Partijski izbori s više kandidata za lidera opravdani su kada su odraz odnosa u strankama, a ne načelnog pozivanja na demokratske principe van tih partija.”
