Izvor: Blic, 27.Okt.2010, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgradnja veletržnica šansa za niže cene
Izgradnja nacionalne veletržnice, koja je najavljena za mart 2011, neće doneti u Beograd i Srbiju samo zdravo tržište, stabilne cene, bolji status proizvođača, bolje uslove za kupovinu voća i povrća. To znači i razvijanje infrastrukture, izgradnja logističkog centra, informacionog sistema, upotreba mehanizacije na samoj pijaci, a u nekim slučajevima, nakon izgradnje veletržnice potpuno se promeni i razvije taj deo grada.
Srbija je jedina zemlja u okruženju, koja nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ni počela izgradnju veletržnice. Ipak, pomaka ima da se ova sfera trgovine uredi. Celokupna dokumentacija i lokacijska dozvola su spremni, izgradnja će početi 1. marta sledeće godine. Već sledeće sezone voća i povrća, na lokaciji sadašnje kvantaške pijace u Beogradu, biće završena hala od 10.000 kvadrata za voće i povrće, kao i hala od 5.000 kvadrata za cveće. To s nestrpljenjem čekaju i proizvođači, koji bi bili veoma motivisani zdravim tržištem i time što ne moraju robu da daju nakupcima, koji ubiraju sve zarade od proizvodnje. Takođe, oni mogu mnogo kvalitetnije da skladište i pripremaju robu za prodaju. Kupci kupuju ekološki ispravniju, čistiju i svežiju robu koja je pod nadzorom i kontrolom. Kvantaška pijaca u Beogradu jedino je veleprodajno mesto za trgovinu voćem, povrćem i cvećem. Plan JKP "Gradske pijace” jeste da potpuno uredi celo okruženje, postojeću zgradu, čime bi se potpuno aktivirao,trenutno zapušteni deo Novog Beograda.
Bolonja, Italija
CAAB je konzorcijum koji su formirali grad Bolonja, pokrajina, trgovinska udruženja, privredna komora Bolonje, banke, veletrgovačka preduzeća i distributeri proizvoda. Grad ima 80 odsto vlasništva, a upisan kapital iznosi 51 milijardu evra. Oko 400 miliona evra iznosi godišnji promet, trguju 34 preduzeća, 80 farmi direktno prodaje svoju robu, a registrovano je 2.000 stalnih kupaca. Koliko je opremljena mehanizacijom ova veletržnica, govori i podatak da u magacinskim prostorima ima viljuškara koliko i na Aerodromu "Nikola Tesla” u Beogradu. Zahvaljujući lokaciji, vezi sa putevima, savremenoj infrastrukturi i uspostavljenim standardima kvaliteta, veletržnica CAAB u Bolonji jedna je od vodećih institucija u distribuciji proizvoda kako u Italiji, tako i Evropi. U okviru provere kvaliteta robe, godišnje se uradi oko 100.000 hemijskih i mikrobioloških analiza.
- Mi pratimo "Nađbani pjac” u Budimpešti, od kog ćemo pokupiti dosta dobrih iskustava, nešto i promeniti i učiniti boljim, ali pratimo i ostale veletržnice i gledamo šta i kako možemo da primenimo u Beogradu. Veletržnica u Bolonji je jedna od najskupljih veletržnica u Evropi, sa ulaganjima ne možemo da se poredimo, ali ima dosta detalja koji uz manja ulaganja mogu da se urade i u Srbiji - rekao je Dragan Pušara, direktor JKP "Gradske pijace”.
Budimpešta, Mađarska
Najveća veletržnica u Mađarskoj, "Nađbani pjac”, prostire se na 32,9 hektara, ima posebnu ulogu u snabdevanju Budimpešte i okolnih gradova. Prihod ostvaruje od naplate ulaznica i pijačarina, ali i davanja u zakup magacina, kancelarija, prostorija unutar samog objekta. Kroz kapije "Nađbani pijace” godišnje prođe oko 615.000 vozila. Svaki proizvođač registrovan je u informacionom sistemu i samo na taj način može da prodaje. Kamere na ulazu očitavaju registraciju i na monitoru se nađu svi podaci o proizvođaču, poreklu proizvoda, načinu proizvodnje, godišnjoj količini voća i povrća koju proizvede. Cena ulaza zavisi od nosivosti kamiona, a kreće se od tri do pet evra po toni robe koju unese u veletržnicu. U okviru samog objekta veletržnice trenutno radi 120 veletrgovinskih firmi, koje zauzimaju magacin od oko 13.000 kvadrata. O značaju ove veletržnice dovoljno govori podatak da se u radnjama nađe 70 odsto voća i povrća koje se uvoze u Mađarsku. S druge strane, više od polovine proizvoda koji se prodaju, dolazi direktno od proizvođača iz svih krajeva Mađarske. Godišnje, u ovoj veletržnici ostvari se promet oko 411.000 tona robe, a prihod, na godišnjem nivou je između tri i četiri miliona evra.
- Biće prilike da nakon izgradnje veletržnice u Beogradu dođete do zaključka da je veletržnica ogromna prednost za same proizvođače, ali i kupce, jer se stvara zdravo tržište. Recimo, kompanija "Metro” direktno sklapa velike ugovore sa proizvođačima, koji se pogađaju oko cene. Takođe, otvoreni smo i za građane, pa se dešava da nekoliko porodica zajedno kupuje namirnice. Kad je reč o vlasničkoj strukturi, "Nađbani pjac” je akcionarsko društvo, većinski vlasnik je grad Budimpešta sa 61 odsto, dok je 39 procenata vlasništvo firmi - objašnjava Tibor Kekedi, direktor veletržnice "Nađbani pjac”.
Rijeka, Hrvatska
Regionalna veletržnica Matulji u Rijeci jedna je od veletržnica čiju je izgradnju finansirala republika, Ujedinjene nacije za poljoprivredu i prehranu i Evropska banka za obnovu i razvoj. Otvorena je za kupce svakog dana, osim nedeljom, koji svojim automobilima mogu ući u prostor veletržnice.
- Najbitnije je ostvariti ozbiljan koncept ponude i potražnje na jednom mestu. Onda se cena reguliše kvalitetom i količinom. Onaj ko ne može da ispuni uslove tržišta, mora bolje, a to najviše odgovara građanima, odnosno kupcima. Cilj veletržnice je da svima ponudi jednake uslove za trgovinu. Godišnji promet iznosi od 15.000 do 20.000 tona voća i povrća - priča direktor veletržnice u Rijeci Tijeri Randisi.
Javni sektor raspolaže sa 72,5 odsto deonica, dok se 27,5 odsto nalazi u vlasništvu privatnika. Veletržnica se nalazi na zapadnom izlazu iz Riječke obilaznice, što je strateški dobra lokacija jer se nalazi između Istre i Rijeke. Prostire se na 14.300 kvadrata, ima 26 prodajnih prostora, potpuno je klimatizovana, a od 2003. godine postoji kancelarija carinske ispostave i poljoprivredno savetovalište. Na veletržnici u Rijeci trenutno prodaje oko 20 trgovaca i gotovo u svakom trenutku ima oko 100 artikala.
Poljoprivredni proizvođači imaju na raspolaganju 64 parking mesta za prodaju, od kojih je 14 mesta opremljeno priključcima za električnu energiju. Veletržnica raspolaže sa 50-tonskom vagom, sredstvima za pretovar i interni transport robe, ugostiteljskim objektom, sanitarnim čvorom i kioskom.
.jpg)
