Izvor: B92, 09.Jul.2013, 16:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Izbrisanima" konačno vraćaju prava

Beograd -- Predstavnici REKOM pozvali sve "izbrisane" stanovnike Slovenije kojima je oduzeto pravo stalnog boravka da do 24.jula podnesu zahtev za vraćanje tog prava.

Predstavnica inicijative REKOM i osnivač Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić rekla je na konferenciji za novinare da u Srbiji, prema procenama, živi oko 2.000 "izbrisanih". Ona ih je pozvala da nikako ne odustaju od svojih prava, već da iskoriste priliku i povrate lično i građansko dostojanstvo, koje im je oduzeto.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Kandićeva i drugi učesnici konferencije upozorili su da je 24. jul poslednji dan u kojem "izbrisani" mogu da zahtevaju da im se omogući stalni boravak u Sloveniji i time pokažu pravni interes za vraćanje nezakonito oduzetog prava.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je prošle godine odlučio da "izbrisana lica" - i ona koja žive i ona koja više ne žive u Sloveniji - imaju pravo da od te zemlje zatraže i dobiju odštetu za nepravde koje su im nanete.

Međutim, kako je ukazano na konferenciji u Beogradu, odštetu na osnovu presude suda u Strazburu moguće je ostvariti samo ako su u Sloveniji iscrpljena sva delotvorna pravna sredstva - ona iz zakona o "izbrisanim" licima, koji prestaje da važi 24. jula.

"Svi koji su izgubili pravo na prebivalište u Sloveniji i digli ruke treba da znaju da postoji jaka podrška tamošnjih sudova i civilnog društva da se to reši. Ove dve-tri nedelje treba posvetiti da svako bude obavešten (o roku) i da niko ne bude zaboravljen, kako bi se pokrenuli postupci", rekla je Nataša Kandić.

Prema njenim rečima, postoji i jaka regionalna podrška da se svim "izbrisanima" - kojih je više od 26.000 - vrati status koji su početkom devedesetih izgubili isključivo zbog svoje nacionalne pripadnosti.

Izvršni direktor slovenačke organizacije Sivik link i predstavnik REKOM-a Igor Mekina rekao je da su "izbrisani", brisanjem iz registra stalnog boravišta 26. februara 1992. godine, ostali bez dokumenata, izgubili su pravo na rad, socijalnu pomoć i zaštitu, prošavši "gore nego izbeglice koje su imale bar neki pravni status".

Mekina je rekao da su "izbrisani" prešli dug put do prošlogodišnje presude u Strazburu, ali je ukazao da se oni sada suočavaju sa kratkim rokovima u slovenačkom "vrlo komplikovanom zakonu" poznatom po skraćenici ZUSDD, koji je donet 2010. godine i važi ograničeno.

"Ko ne uloži molbu (do 24. jula), najverovatnije neće moći da dobije stalno boravište", rekao je Makina i ukazao da bi "izbrisani" mogli ostvariti nematerijalnu štetu od oko 20.000 evra, dok o materijalnoj šteti sud u Strazburu "još nije rekao konačnu reč".

Makina je takođe ocenio da država Slovenija "najverovatnije ima cilj da odštetu smanji" i ukazao da njena ambasada u Beogradu informiše zainteresovane o postupku putem obaveštenja na slovenačkom jeziku koje ima samo jednu kucanu stranu i ne sadrži sve relevantne podatke za potpuno razumevanje problematike i ostvarivanje prava.

On je ukazao da u obaveštenju nedostaje "važan pasus iz (slovenačkog) zakona" koji se odnosi na decu "izbrisanih" i njihovo pravo da naslede pravo na odštetu, kao i da je izostalo preciziranje da pravo stalnog boravka mogu da ostvare i lica koja su napustila Sloveniju zato što su izbrisana, otišla na lečenje ili su prislino proterana.

"Ljudi ispunjavaju uslove, a to ne znaju, jer je ovo (obaveštenje) šturo i nepotpuno", rekao je Makina. Prema njegovim rečima, zahtev se može predati ne samo policijskoj stanici mesta u kojem je "izbrisani" imao stalni boravak, nego i policijskoj stanici mesta u kojem se želi stalni boravak.

Aleksandar Todorović, član predsedništva Civilne inicijative izbrisanih stanovnika Slovenije, pozvao je "izbrisane" da ne strahuju da li će do 24. jula pribaviti sve papire i da li ispunjavaju uslove, već da svejedno podnesu prijavu, a kasnije svoj predmet dopunjavaju.

"Predajte aplikaciju, bilo kakav papir, jer od tog trenutka se važi da ste u postupku. I onda dopunjavate", rekao je Todorović. Prema njegovim rečima, treba platiti i taksu koja je "visoka" i iznosi 96 evra, ali to vredi učiniti. Todorović je takođe rekao da nije obavezno odlaziti u Sloveniju radi podnošenja zahteva, već je dovoljno poslati zahtev poštom.

Jedan od izbrisanih Mile Ćulibrk ocenio je da je država Srbija zaboravila na problem "izbrisanih" i da nije stala iza njih.

Igor Makina je takođe rekao da su druge države "pasivne u vezi sa problemom 'izbrisanih'" i da je to međudržavni problem, a ne samo problem Slovenije.

Nastavak na B92...