Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbrisane političke presude
Sve rehabilitovane sudovi su posle rata osudili na zatvorske kazne od četiri do dvadeset godina, gubitak građanskih prava i nacionalne časti, dok im je imovina konfiskovana
Prva osoba koja je rehabilitovana u Srbiji bio je Šapčanin Nikola Despotović. Okružni sud u Šapcu uručio je članovima njegove porodice 10. novembra 2006. godine rešenje o rehabilitaciji ovog gvožđarskog trgovca, koga su 27. avgusta 1943. ubili četnici, a komunisti po dolasku na vlast proglasili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << narodnim neprijateljem i konfiskovali mu imovinu. Zahtev za rehabilitaciju podneli su Despotovićev sin Slobodan, istaknuti glumac šabačkog pozorišta, i ćerka Marija, penzionisani službenik Sudske uprave u Šapcu. U pomenutom zahtevu, Despotovići su naveli da Nikola nije bio pripadnik nijedne političke partije pre, ni tokom Drugog svetskog rata. Nikola Despotović je nekoliko puta bio nemački talac, a četnici su ga likvidirali jer nije mogao da im da novac koji su tražili.
Okružni sud u Beogradu je prve odluke po zahtevima za rehabilitaciju doneo u oktobru 2006. godine. Odlukom sudskog veća ovog suda, rehabilitovani su Momčilo Ninčić, profesor Univerziteta i nekadašnji ministar inostranih poslova u izbegličkoj Vladi Kraljevine Jugoslavije. Protiv Ninčića je doneta presuda 1946. godine na procesu na kome je osuđeno 23 ljudi – prvooptuženi bio je general Dragoljub – Draža Mihailović. Rehabilitujući Ninčića, sud je ocenio da je on pre 42 godine osuđen iz „političkih razloga, jer je delovao kao član vlade u izbeglištvu”. Ovom odlukom Okružnog suda poništena je presuda Vojnog veća suda Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 15. jula 1946. godine kojom je Ninčić u odsustvu osuđen na osam godina prinudnog rada, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, konfiskaciju celokupne imovine i gubitak državljanstva.
Politička presuda izbrisana je Slobodanu Jovanoviću, jednom od vodećih srpskih pravnika i intelektualaca. Sudsko veće, kojim je predsedavala Marina Govedarica, poništila je presudu vojnog odeljenja Vrhovnog suda Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 15. jula 1946, kojom je Jovanović oglašen krivim za izdaju i ratne zločine i osuđen na 20 godina zatvora, gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine.
Pored Ninčića i Jovanovića, odlukom Okružnog suda rehabilitovani su i Kosana Milošević, nekadašnji poručnik Jugoslovenske narodne armije, koja je presudom Vojnog suda u Zagrebu 1951. godine, bila osuđena zbog neprijateljske propagande i Miljko Petrović, vlasnik strugare u Kraljevu za vreme Drugog svetskog rata, koji je 1945. godine oglašen krivim zbog povrede nacionalne časti.
Miloševićeva je osuđena pod optužbom da je avgusta 1950. godine, kolegi potpukovniku na ulici rekla da je „narod na Kosovu nezadovoljan” kao i da su „svi pravi komunisti pobijeni”. Sud je Kosanu Milošević osudio na četvorogodišnju robiju, a takođe su joj na godinu dana oduzeta sva građanska prava a trajno joj je oduzet i čin.
Sud za suđenje zločina i prestupa protiv nacionalne časti u Čačku Miljku Petroviću je 2. juna 1945. godine, izrekao još strožu kaznu. Procenom tadašnjih sudskih vlasti, Petrović je povredio nacionalnu čast zato što je strugara u Kraljevu čiji je bio vlasnik, radila i u vreme okupacije. Osuđen je na trajni gubitak nacionalne časti, sedam godina teškog prisilnog rada i konfiskaciju celokupne imovine.
Pod „lupom” sudskog veća našao se i zahtev za rehabilitaciju književnika Dragoslava Mihailovića, koji je bez suđenja oglašen krivim za neprijateljsku propagandu i upućen u zatvor na Goli otok. Komisija za prekršaje Drugog rejona grada Beograda proglasila je Mihailovića, koji je tada bio student prve godine književnosti, pristalicom Informbiroa zato što je branio dvojicu uhapšenih drugova iz Ćuprije koji su govorili da će teška industrija posle petogodišnjeg plana proizvoditi drvene češljeve. Posle održanog ročišta i razmatranja podnetih dokumenata, sud je rehabilitovao Mihailovića.
Okružni sud rehabilitovao je i Antona Šustera, limara na dvoru Karađorđevića, koga su partizani streljali u jesen 1944. godine. U zahtevu koji je podnela Šusterova kćerka Olivera Karlson navodilo se da je ovaj nekadašnji vlasnik građevinsko-limarske firme streljan bez suđenja nekoliko dana nakon hapšenja. Porodica nikada nije saznala datum Šusterovog pogubljenja, a ni mesto na kojem je sahranjen. Jedina informacija koju su dobili u proteklih 60 godina bilo je rešenje o oduzimanju imovine, koje su primili dve godine pošto je Šuster odveden sa nedeljnog ručka. U njemu se navodi da se „konfiskuje celokupna imovina streljanog Šustera Antona".
Usvojen je i zahtev za rehabilitaciju Josipa Ercegovića, bivšeg poručnika Udbe, osuđenog na pet godina zatvora zbog neprijavljivanja nadležnima da će čovek kojeg je poznavao pobeći u Italiju.
Okružni sud u Beogradu odbio je zahtev za rehabilitaciju Nenada Đenadića, pripadnika Vojske Jugoslavije koji je ubijen 3. januara 1993. godine na Sjeničko-pešterskoj visoravni. Obrazlažući ovakvu odluku Branislav Bosiljković, predsednik veća koje je odlučivalo o zahtevu, rekao je da su u njemu navedene činjenice koje ne podležu Zakonu o rehabilitaciji.
– Đenadićeva supruga zahtevala je rehabilitaciju navodeći da joj je suprug poginuo kao „žrtva pogrešne politike”. S obzirom na to da razlog koji je ona navela ne podleže Zakonu o rehabilitaciji veće je posle glasanja donelo odluku da ne uvaži zahtev – rekao je sudija Bosiljković tokom obrazlaganje presude.
Miroslava Derikonjić
[objavljeno: 03/05/2008.]
