Izvor: Politika, 08.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborno i besplatno
Pozicija Mlađana Dinkića u Vladi Srbije je, čini se, vrlo dobra kad mu je pošlo za rukom da njegove koalicione kolege zalegnu za njegov zakonski predlog o podeli besplatnih akcija i privatizaciju javnih preduzeća. I to uprkos svim disonantnim tonovima koji su se u poslednje vreme na tu temu mogli čuti od drugih "stanara" Nemanjine br. 11.
Ukoliko se, pak, pod lupu stave izjave drugih čelnika vladajuće koalicije, date tim povodom, po kojima je to jedan od najvažnijih petooktobarskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakona, dileme više nema. Podela besplatnih akcija biće jedan od glavnih aduta vladajuće koalicije uoči izbora, kad ih bude. Hiljadarka evra besplatno po punoletnoj glavi zvuči primamljivo u tranzicionoj Srbiji, zar ne?
Predlog zakona za sada je prošao vladu kao prvu prepreku, ali poslednju reč o svemu tome daće predstavnici tih istih građana u Skupštini Srbije. Stav četiri miliona glasača o tih hiljadu evra još je u magli. Jer, sve njih – seljake, radnike, domaćice, studente, vojna lica, lekare nema ko da okupi. Otuda se može pretpostaviti da s njihove strane neće biti nekog većeg otpora podeli besplatnih akcija u pomenutoj vrednosti. A teško je da će pri zaokruživanju glasačkog listića to da odvuče na stranu nekog pretendenta na pobedu na predsedničkim, a možda i lokalnim izborima.
Nezadovoljnici su u manjini, ali su zato moćni, jer se radi o zaposlenima u javnim preduzećima. Udruženi u sindikate koji listom smatraju da je suma koju bi trebalo da dobiju premala, već su najavili pobunu.
Pravedna privatizacija kapitala koji je svačiji i ničiji ne postoji. Zato ne treba očekivati da će ovaj pokušaj podele dela društvenog bogatstva koji preduzimaju ministar ekonomije i njegovi koalicioni partneri ništa slično da dosegne. Ipak, besplatne akcije nekakva su kompenzacija onima koji su doprinosili imaginarnoj društvenoj svojini i, naravno, njihovim naslednicima. Pri tom se ne sme zanemariti ni da je milion građana to svoje pravo već ostvarilo, bilo da su se obogatili, manje ili više, ili da su dobili tek bezvredne papire loših firmi, a da je čak oko četiri miliona građana sa strane posmatralo proces rastakanja naše ekonomske prošlosti ne učestvujući u tome.
Ukoliko se ostave po strani sve računice o tome koliko će naši građani izaći finansijski okrepljeni iz ove pogoleme operacije, koja će zasigurno trajati nekoliko godina, podela besplatnih akcija je, ako ništa drugo, dobra upravo zbog toga što otvara vrata privatizaciji javnih preduzeća.
Jedino društveno bogatstvo koje još nije prodato i koje se može podeliti građanima nalazi se samo tu. Privatizacijom javnih preduzeća, koja će biti u nekim slučajevima većinska, a u mnogim drugim manjinska, jer će država zadržati svoj kontrolni paket, postiže se nekoliko golova.
Premda privatizacija nije magični štapić za rešavanje svih problema koje ove državne kompanije imaju, počev od manje efikasnosti, visokih i, naravno, monopolskih cena svojih usluga, pa sve do njihovog partijskog rukovođenja, ipak je dobar način da se svemu tome stane na put.
Uz to, doprinosi i razigravanju tržišta kapitala kojeg ne može biti bez pravih i kvalitetnih hartija od vrednosti kakve su akcije sadašnjih javnih preduzeća.
Jovana Rabrenović
[objavljeno: 08/12/2007]
.jpg)
