Izvor: Southeast European Times, 21.Apr.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborni rezultati zakomplikovali kurdske reforme
Politika umerenih reformi premijera Erdogana doživela je neuspeh kod birača, koji su na jugoistoku zemlje okrenuli leđa njegovoj stranci i okrenuli se radikalnijoj, Partiji demokratskog društva.
20/04/2009
Ajhan Simsek za Southeast European Times -- 20/04/09
Izgledi za rešavanje kurdskog pitanja dovedeni su u pitanje posle izbora održanih 29. marta. Partija demokratskog društva (DTP), za koju mnogi smatraju da je povezana sa terorističkom Radničkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << partijom Kurdistana (PKK) pobedila je u gotovo svim većim opštinama u uglavnom kurdskim oblastima na jugoistoku zemlje.
Rezultat je bio veliki udarac premijeru Redžepu Tajipu Erdoganu i njegovoj Partiji pravde i razvoja (AKP), koja je pokušala da zadobije podršku Kurda za svoju politiku umerenih reformi.
DTP je osvojila funkcije gradonačelnika u simbolički važnom gradu Dijarbakiru, kao i u jedanaest drugih gradova i pedeset mesta u jugoistočnoj Turskoj, što je povećanje u odnosu na pobedu na lokalnim izborima 2004. od četiri grada i 18 mesta.
Erdoganova stranka nadala se pobedi u 100 opština u istočnoj i jugoistočnoj Turskoj, što bi premijeru omogućilo da ima jači mandat za njegov program reformi, a PKK bi istovremeno bila izolovana i oslabljena.
AKP je pokrenula sve svoje snage za pobedu. Stranka je nedavno inaugurisala svoj prvi kurdski TV kanal, preko javne televizije TRT. Državni zvaničnici podelili su nagrade poput frižidera i veš mašina. Sam Erdogan posetio je ključne gradove u regionu i obećao povećane investicije, radna mesta i bolje socijalne službe.
Ti pokušaji, koji se se našli na udaru žestoke kritike opozicije u Turskoj, nisu doneli rezultate. AKP je izgubila 15 odsto glasova u odnosu na izbore 2007. i osvojila tek četiri funkcije gradonačelnika.
Vođe stranke okrivile su PKK. "Nije bilo moguće izvesti uspešnu kampanju u regionima u kojima je teroristička PKK pretila biračima i stranačkim zvaničnicima", rekao je novinarima glavni turski pregovarač u procesu pristupanja EU Egmen Bagis.
Prema pisanju kolumniste lista Milijet Tahe Akjola, rezultati predstavljaju "poziv na uzbunu". Politika identiteta DTP, njen radikalni pristup i osećanje Kurda da su pod pritiskom bili su važni faktori konačnih rezultata, napisao je Akjol, dodajući da je sada zbog takvog ishoda u bliskoj budućnosti teže rešiti kurdski problem.
"Ovo je upozorenje za AKP i njeno nacionalističko, autoritarno i jednostranačko viđenje politike", rekao je vođa DTP Ahmet Turk. [Geti Imidžis]
Na drugoj strani, vođa DTP Ahmet Turk pozdravio je pobedu kao trijumf demokratije i pozvao AKP da promeni svoj pristup.
"Ovo je upozorenje za AKP i njeno nacionalističko, autoritarno i jednostranačko viđenje politike. To je upozorenje za AKP, za njen zastoj u EU reformama, stajanje po strani u debati o novom ustavu i za njeno ograničeno shvatanje demokratije, pošto se ta stranka seća demokratije samo kada je ona u pitanju", rekao je Turk.
DTP želi radikalne promene turskog državnog sistema, uključujući i novi ustav koji bi priznao kurdsku autonomiju i zalaže se za opštu amnestiju za pripadnike PKK:
Iako je stranka danas mnogo samouverenija, većina političkih komentatora ne očekuje da će na kratak rok dobiti neke značajnije ustupke. Erdogan je do sada odbijao da razmotri imenovanje u vladu nekog člana DTP, ili čak i održavanje sastanka sa nekim članom DTP. Umesto toga, on je tu stranku kritikovao zbog toga što odbija da PKK okarakteriše kao terorističku organizaciju i što ne osuđuje njene napade.
Sedat Bozkurt, novinar i šef biroa Foks televizije u Ankari, kaže da je Erdoganova partija upala u političku zamku koju je postavila DTP.
"Da bi oslabili kurdsku podršku AKP, vođe DTP koristile su žestoku, radikalnu retoriku", rekao je Bozkurt za Southeast European Times. "Iznosili su radikalne zahteve koji su naišli na indignirano odbijanje premijera Erdogana i lidera AKP. Ta taktika im se isplatila i ponovo su ujedinili kurdske birače oko DTP."
Prema Bozkurtovim rečima, AKP mora da se bavi zahtevima Kurda u pogledu njihovog nacionalnog identiteta ako želi da povrati njihovo poverenje i glasove.
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan dugo je obećavao novu, otvoreniju politiku prema jugoistočnim krajevima zemlje. [Geti Imidžis]
Erdogan je dugo obećavao novu, otvoreniju politiku prema jugoistočnim krajevima zemlje. Tokom važne posete Dijarbakiru 2005. godine, obećao je da će priznati "kurdsku stvarnost" i čak je predložio novu definiciju državljanstva. Međutim, obnovljeno PKK nasilje u mesecima koji su usledili izazvalo je bes turskih građana i povećani pritisak nacionalista.
Teroristi PKK su godinama koristili planinske delove severnog Iraka kao bazu za svoje napade protiv Turske. U krvavoj pobuni je od 1984. stradalo gotovo 40.000 ljudi.
Rukovodstvo DTP još uvek je daleko od toga da osudi terorističku grupu i teret pronalaženja mirnog rešenja još uvek stavlja na tursku vladu, umesto na PKK.
Danas su sve oči uperene u predloženu Međunarodnu kurdsku konferenciju, koja bi trebalo da se održi početkom maja u iračkom gradu Arbilu. DTP planira sastanak svih kurdskih grupa iz Turske, Iraka, Sirije i Irana, kao i predstavnika PKK. Lokalni mediji nagađaju da bi PKK tom prilikom mogla da objavi svoje uslove da položi oružje.
Akjol, međutim, ne veruje da će u kratkom roku PKK prekinuti svoje terorističke akcije, niti da će biti pronađeno neko rešenje.
"Na dugi rok možemo da smanjimo međunacionalnu napetost u procesu reformi koje bi održavale naše poštovanje kurdskog identiteta, kao i politikom socijalne integracije koja bi ojačala naše jedinstvo", rekao je on. "Međutim, da bismo postigli taj cilj, svi mi, uključujući i opozicione CHP i MHP moramo da budemo otvoreniji, zarad budućnosti Turske."
Situaciju dodatno komplikuje često napet odnos između vladajuće turske stranke i vojske, koja sebe smatra čuvarem sekularne države. Sekularisti su se sukobljavali sa Erdoganom i njegovom partijom zbog njene navodne "islamističke" politike, dok se vojska zalaže za tvrđu politiku prema Kurdima.
Načelnik generalštaba turske vojske podržao je ove nedelje širenje kulturnih prava, pod uslovom da se to radi na osnovu turskog državljanstva.
U govoru pred Radnom akademijom, general Ilker Basburg rekao je da su zbog problema nezaposlenosti i nemanja perspektive mladi Kurdi lako zavedeni od strane PKK i da borba protiv terorizma zahteva "sveobuhvatnu strategiju" i eventualne zakonske promene.
On je, međutim, isključio mogućnost priznavanja kurdskog identiteta u novom ustavu, naglasivši da turska država nije zasnovana na etničkom principu.
"Tursko biće je nad-identitet koji se odnosi na sve ravnopravne građane Turske, bez obzira na njihovo etničko poreklo", rekao je Basburg.
Nastavak na Southeast European Times...
