Izvor: Blic, 02.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborni kompromis-nužan i logičan
Kad su izbori u pitanju, danas smo u skoro istoj političkoj situaciji kao i pre godinu dana. Razlika je samo u tome što je sada između DS i DSS sporno održavanje predsedničkih izbora. Ali, opet je razlog Kosovo, to jest očekivanje da međunarodna trojka 10. decembra 2007. saopšti rezultate svoje pregovaračke misije o njegovom budućem statusu. U decembru 2006. očekivao se Ahtisarijev plan.
Doskora su između DS i DSS postojala dva sporna pitanja u vezi sa izborima. Jedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je pravno i sastojalo se u različitom tumačenju krajnjeg roka za raspisivanje predsedničkih i drugih izbora (pokrajinskih i lokalnih). Na kraju je, ipak, preovladalo ispravno pravno tumačenje da je krajnji rok 31. decembar 2007, a ne 60 dana posle stupanja na snagu svih zakona nabrojanih u čl. 3 Ustavnog zakona, što bi značilo da se izbori mogu beskonačno odlagati. Takođe, iz stava dva ovoga člana nedvosmisleno proizlazi da pre raspisivanja moraju stupiti na snagu svi u njemu nabrojani zakoni vezani za ustavna ovlašćenja i izbor predsednika. Drugo, ključno sporno pitanje je čisto političko. Ono se sastoji u potpuno različitom razumevanju odnosa kosovskog pitanja i vremena održavanja izbora. Dok DS smatra da izbore treba održati 9. ili 16. decembra, dakle neposredno uoči, odnosno posle završetka rada međunarodne trojke, dotle je za DSS, NS, SRS i SPS održavanje izbora u decembru apsolutno neprihvatljivo iz političkih razloga vezanih za rešavanje kosovskog pitanja, koje je, po njima, apsolutni prioritet i zahteva potpuno i jedinstveno angažovanje državnog i političkog vrha.
Verovatno se suštinski razlozi zalaganja DS za održavanje predsedničkih izbora pre zvaničnog završetka rada međunarodne trojke ili bar pre samoproglašenja nezavisnosti Kosova i njegovog jednostranog priznanja od strane SAD i njihovih saveznika, nalaze u oceni njenog vrha da bi tada postigla najbolji izborni rezultat. Ili bi bar u najvećoj meri izbegla negativne poene za Kosovo. Drugim rečima, ako bi izbori bili posle očekivanog nepovoljnog rešenja kosovskog pitanja, najveći dobitnici bili bi radikali, delom i SPS, koji bi pokušali da svu krivicu pripišu B. Tadiću i V. Koštunici. Takođe, u tom slučaju izborna retorika SRS, SPS i DSS bila bi izrazito antiamerička, pa i antievropska, što ne bi odgovaralo DS.
Da je u vladajućoj koaliciji postojala saglasnost o održavanju predsedničkih izbora pre završetka rada međunarodne trojke, što bi, u principu, bilo dobro, već bi uveliko bili doneti zakoni koji su, prema članu 3 Ustavnog zakona, preduslov njihovog raspisivanja i održavanja. Kako nijedan od šest zakona vezanih za položaj i izbore za predsednika još nije ni utvrđen kao predlog Vlade, a kamoli ušao u skupštinsku proceduru, praktično i nije moguće održati predsedničke izbore 9. ili 16. decembra. Naime, da bi tada bili održani, izbori bi, po važećem, a verovatno i po budućem zakonu, morali biti raspisani najmanje mesec dana ranije, to jest 9. ili 16. novembra. A to znači da bi u narednih nedelju ili 15 dana trebalo da stupe na snagu svih šest izuzetno važnih zakona. Znajući atmosferu u Skupštini, rasprava o tim zakonima biće pravi politički rat koji će trajati nedeljama, uz masovno korišćenje dobro uvežbanih metoda opstrukcije.
Ako bi se i dogodilo čudo da se svi potrebni zakoni blagovremeno donesu i izbori zakažu za 9. ili 16. decembar, njihov drugi krug bio bi 23, odnosno 30. decembar. To bi, nesumnjivo, izazvalo pravi politički rat vlasti i opozicije između dva izborna kruga, u kome bi glavna tema bila Kosovo, što bi dodatno otežalo međunarodni položaj Srbije i veoma zaoštrio unutrašnje političke prilike.
Treba, ipak, računati sa krupnim političkim interesima članica vladajuće koalicije da bez većih trzavica očuvaju zajedničku vlast, čiji je bitan deo i preduslov izbor predsednika Republike iz DS. Naime, u slučaju da, i pored energičnog protivljenja DSS-NS održavanju predsedničkih izbora u decembru, uz to i bez donošenja pomenutih zakona, predsednik Narodne skupštine raspiše te izbore, to bi moglo dovesti do dalekosežnih negativnih političkih posledica za sadašnju koaliciju, pa i za Srbiju. Primera radi, ako bi u takvoj situaciji DSS i NS bojkotovali izbore, odnosno ne bi aktivno i iskreno podržali kandidaturu B. Tadića, to bi veoma uvećalo šanse radikalskog predsedničkog kandidata. A ako bi DSS-NS i G17 plus podržali B. Tadića kao zajedničkog kandidata, to bi obezbedilo njegovu sigurnu pobedu. Time bi se, ne samo održala već i učvrstila sadašnja parlamentarna i vladina koalicija. Uostalom, elementarni politički fer-plej podrazumeva podršku od strane DSS i NS kandidaturi B. Tadića. Tako bi se ispoštovao tzv. šesti princip DSS iz pregovora o formiranju aktuelne vlade, po kome DS pripada predsednička, a DSS premijerska funkcija.
Jedinstvena podrška predsedničkom kandidatu iz redova DS od strane cele vladajuće koalicije proizlazi iz same logike koalicionog saveza i njegovog opstanka u veoma važnom političkom, pa i istorijskom trenutku Srbije. U suprotnom, zapretila bi realna opasnost od izbora radikalskog predsednika Republike, raspada vladine koalicije i vanrednih parlamentarnih izbora ili, možda, formiranja vlade DSS sa radikalima i bez novih izbora. Zato je u pragmatičnom političkom smislu realno očekivati kompromis između DS i DSS, po kome bi predsednički izbori bili raspisani krajem decembra, da bi bili održani u narednih 90 dana. U tom slučaju lako bi se postigla saglasnost radikala o izmeni Ustavnog zakona radi pomeranja roka za raspisivanje lokalnih i pokrajinskih izbora. A ako bi se išlo na odlaganje krajnjeg roka za raspisivanje predsedničkih izbora (31. 12. 2007), tada bi vladajuća koalicija u potpunosti zavisila od radikala, kao i pre godinu dana, bez čijih glasova u Skupštini nema dvotrećinske većine za izmene Ustavnog zakona. To se jednostavno ne sme dozvoliti ako se želi opstanak vladajuće koalicije i nastavak demokratskog i evropskog puta Srbije.
.jpg)
