Izvor: Politika, 10.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborna bura u američkoj šolji čaja
Čaj je postao glavna tema uzavrele borbe za predsedničke nominacije u Sjedinjenim Američkim Državama kad je Barak Obama aludirao da je jedino iskustvo njegove glavne suparnice Hilari Klinton u spoljnoj politici – pijenje ovog toplog napitka. "Moje iskustvo je u tome što shvatam kako svet gleda na Ameriku, što sam živeo u inostranstvu i što sam putovao, a i u tome što imam porodicu van naše zemlje. To je iskustvo, to je razumevanje. Ne samo to sa kojim sam svetskim liderima razgovarao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i pio čaj u ambasadorovoj kući, već razumevanje života ljudi kao što je moja baka koja živi u malenoj kolibi u Africi", rekao je Obama krajem decembra tokom kampanje u Ajovi, nijednom rečju ne pomenuvši koleginicu iz Senata. Ipak, štab Hilari Klinton odmah je uvređeno reagovao saopštenjem bivšeg državnog sekretara Madlen Olbrajt: "Senatorka Klinton bila je u izbegličkim kampovima, bolnicama, sirotištima i selima širom sveta, uključujući i mesta na kojima čaj nije uobičajeno piće".
Dan kasnije, i Hilari Klinton je u govoru pomenula svoje iskustvo iz vremena kad je bila prva dama. "Imala sam čast da putujem širom sveta i predstavljam našu zemlju. Veoma često odlazila sam na mesta koja nisu bila pogodna za posetu predsednika. U Beloj kući smo govorili da, ako je neka zemlja suviše opasna, premala ili mnogo siromašna, onda treba poslati prvu damu", našalila se.
Prisećajući se putovanja, Hilari je opisala ono iz marta 1996. kada je sletela na aerodrom u Tuzli. "Bila sam prva istaknuta američka ličnost koja je tamo otišla", rekla je i naglasila da je sletanje bilo nesigurno i neprijatno i da je iz aviona morala da istrči da bi izbegla snajpere. "Ne sećam se da mi je neko posle svega toga ponudio čaj". U to vreme, u Bosni je pet meseci bio mir, američka baza "Orao" kod Tuzle bila je najbezbednije mesto u zemlji, a sa Hilari Klinton su se na sceni pred vojnicima pojavili i čuvena pevačica Šeril Krou i komičar Sinbad. Koliko se zna, njih dvoje se nisu žalili na snajpere i opasnost.
U štabu Baraka Obame ipak nisu iskoristili priliku da poentiraju i da na ovom primeru dokažu da Hilari Klinton nema iskustvo u spoljnoj politici koje tvrdi da ima. Na nervozu savetnika bivše prve dame, odgovoreno je rečenicom "kad smo već kod čaja, izgleda da u štabu Klintonove piju previše kafe".
Ova polemika među kandidatima Demokratske stranke tako je završena, a da nije razjašnjeno zašto je gospođa Klinton obmanula javnost govoreći o svojoj poseti Bosni.
Razlog možda leži i u činjenici da su glavni spoljnopolitički savetnici i sami bili angažovani na Balkanu, ili kao funkcioneri u Klintonovoj administraciji ili kao novinari. Jedan od glavnih savetnika je 37-godišnja Samanta Pauer, koja je početkom devedesetih godina izveštavala o ratu u Bosni, a proslavila se 2003. godine, kad je za knjigu "Problem iz pakla: Amerika i era genocida" dobila Pulicerovu nagradu.
U toj knjizi kritikuje se politika Vašingtona, pre svega to što nije uspeo da "zaustavi genocid" u Bosni, na Kosovu, u Ruandi i u Kambodži. Pauerova kaže da je njeno viđenje američke sile promenila Bosna, u koju je stigla sa 22 godine, pravo sa studija.
"Slika je bila nadrealna i krajnje razočaravajuća i obeshrabrujuća kada sam, s jedne strane, videla izgladnele i mršave muškarce iza bodljikave žice u koncentracionim logorima i, s druge, avione NATO-a koji nadleću nadgledajući krvoproliće i ništa ne preduzimaju. To me je promenilo u smislu da sam, dok sam odrastala, mislila da je rat nešto što treba da se izbegne po svaku cenu, a ovde su sada bile okolnosti koje su me navele da poželim da ti avioni NATO-a nešto učine. U stvari, htela sam rat", izjavila je Samanta Pauer u jednom intervjuu.
U tom smislu ona je bliska Hilari Klinton, koja je zagovarala bombardovanje srpskih položaja u Bosni i Hercegovini 1995. i intervenciju protiv SR Jugoslavije 1999. godine. Tadašnja prva dama je pred početak bombardovanja telefonirala suprugu iz Afrike i, kako se prisećala kasnije: "Podsticala sam ga da bombarduje".
Za agresiju se zalagala i tadašnji državni sekretar Madlen Olbrajt, koja je bila ubeđena da će Slobodan Milošević "popustiti na prvi miris baruta". "Bila je šokirana kada se to nije dogodilo", piše američki mesečnik "Rizon".
O ulozi Olbrajtove u kampanji Hilari Klinton pisao je juče i "Vašington post". "Već nedeljama se priča da bivši državni sekretar Madlen Olbrajt sebe vidi na istoj funkciji u slučaju da senator Hilari Rodam Klinton postane predsednik", objašnjava Al Kejmen u svojoj kolumni u ovom listu.
"Zatim, objavljena je i nova knjiga Olbrajtove pod naslovom "Zabeleške za izabranog predsednika: Kako da povratimo ugled i vođstvo Amerike". Onda se pojavila na pozornici, na centralnom mestu, odmah s desne strane Hilari Klinton, posle sastanka partije u Ajovi prošle nedelje. (I dalje pokušavam da shvatim kako se to dogodilo s obzirom na to da Klinton tvrdi da će biti otelotvorenje promena. I šta je general Vesli Klark radio stojeći pored Hilari Klinton?) Tu su bile i "starbaks" šolje za kafu sa izrekama raznih istaknutih ličnosti. Broj 287 je čuveno zapažanje Olbrajtove: "U paklu postoji posebno mesto za one žene koje ne pomažu drugim ženama."
Zato smo je pozvali i pitali: šta je sa tim glasinama? I evo šta je odgovorila, preko predstavnika za štampu: "Volela sam da budem državni sekretar. To je posao koji se ne dobija dva puta. Jedina osoba koja je na tom mestu bila dva puta bio je Danijel Vebster, a ja nisam Danijel Vebster".
Ovakav odgovor ne mora da se protumači kao "ne", a to što se Madlen Olbrajt poziva na ime jednog od najvećih američkih državnika iz 19. veka moglo bi da se protumači i kao "da".
Na drugoj strani, podršku raznim kandidatima dali su i neki drugi bivši funkcioneri. Tako na strani Demokratske stranke Baraka Obamu podržavaju nekadašnji savetnici za nacionalnu bezbednost Zbignjev Bžežinski i Entoni Lejk, a Hilari Klinton računa i na podršku Vorena Kristofera, prethodnika Olbrajtove na mestu državnog sekretara. Kod republikanaca je najbolje prošao senator Džon Mekejn, koga su i oglasom u novinama podržala četiri nekadašnja državna sekretara – Henri Kisindžer, Džordž Šulc, Lorens Iglberger i Aleksandar Hejg.
[objavljeno: ]
