Izvor: Blic, 10.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborite se sa gihtom
Giht je reumatska bolest koju izaziva povišen nivo mokraćne kiseline.
Giht spada u grupu najozbiljnijih reumatskih bolesti u podgrupu reumatski reumatizam - kaže dr Predrag Mugoša, fizijatar i akupresurolog. - Ova bolest najčešće pogađa muškarce, čak 25 odsto muškaraca širom sveta pati od nje. Retko se javlja kod dece i žena pre menopauze.
Šta izaziva giht
Pojavu gihta izaziva povišen nivo mokraćne kiseline koja je inače normalan telesni proizvod, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a stvara se kao krajnji produkt unesen hranom i pićem. Tako giht nastaje zbog pojačane proizvodnje ili smanjenog izlučivanja mokraćne kiseline ili njihove kombinacije.
Kako izgleda
Akutni giht - Najčešće se javlja naglo, preko noći. Obično je zahvaćen jedan zglob, koji postaje otečen, vrlo bolan, uz topliju i promenjenu (crvenu ili crveno-plavu) boju kože iznad njega. Bol doseže vrhunac već nakon osam do 12 sati od početka napada, a crvenilo se može protezati i izvan granice zahvaćenog zgloba.
Ostali zglobovi, kao češća mesta prvog napada, su zglobovi stopala i palac, gležnjevi, kolena i pete. U akutnoj fazi zglobovi su toliko bolni da su osetljivi na bilo kakav dodir, a hodanje je u slučaju zahvaćenosti zglobova na nogama zbog bolova onemogućeno. Upala zgloba katkad je praćena groznicom, drhtavicom i opštim lošim stanjem. Akutna upala može da traje samo nekoliko sati, ali simptomi se najčešće zadrže oko tri nedelje, uz postepeno iščezavanje. Nakon prvog napada mogu se javiti novi napadi, na istom ili nekom drugom zglobu. Napadi se u početku javljaju u dužim intervalima, a trajanjem bolesti postaju sve češći. Po smanjenju bolova i povlačenju otoka može da se primeni i fizikalna terapija.
Hronični giht - Obično se razvija nakon 10 i više godina čestih napada artritisa. Taj oblik karakteriše nepostojanje razdoblja bez bolova. Zglobovi su trajno zadebljani, uz povremeno pojačanje simptoma pri novim napadima, koji se bez pravilnog lečenja mogu javljati svakih nekoliko nedelja. Tofi su potkožne, čvrste, manje ili veće kvrge oko zglobova, koje se mogu naći na gotovo svim delovima tela, najčešće na prstima, ručnim zglobovima, kolenima, laktovima i mestima pritiska (peta ili zadnja strana podlaktice).
Kako se leči
Akutni napad - Najvažnije je smanjiti bol, otečenost i druge simptome upale. Najčešče se koriste nesteroidni antireumatici. Lečenje počinje s najvećom mogućom dozom, koja se zatim postepeno smanjuje u sledećih pet do sedam dana. Posebne mere opreza se preduzimaju kod osobama koje su imale ili imaju krvarenja iz sistema za varenje i onima s oštećenom bubrežnom funkcijom.
Kod osoba koje ne smeju da uzimaju nesteroidne antireumatike ili isti nemaju dejstvo, lečenje se počinje glukokortikoidima, koji imaju snažan protivupalno dejstvo, a uzimaju oralno ili intravenski. Naravno po šemi koju zada specijalista, najčešće reumatolog. Češće se daju injekcije glukokortikoida u zglob zahvaćen gihtom. U prepoznatljivoj fazi i dokazanoj bolesti gihta daju se lekovi Za giht se daju lekovi koji omogućavaju ubrzano izbacivanje mokraćne kiseline iz tela.
Šta možete da uradite
Dijeta i smanjenje telesne težine su veoma bitni. Izbegavajte konzumiranja alkoholnih pića, posebno crno vino. Uzimajte dovoljno tečnosti i čuvajte se povreda. Smanjite konzumiranje mesa, plave ribe s posebnim osvrtom na veličinu obroka. Izbegavajte lekove koji mogu da doprinesu taloženju kristala mokraćne kiseline, npr. lekova koji pojačavaju bubrežnu filtraciju. Takođe je veoma važno da mirujete i stavljate hladne obloge na zahvaćeni zglob. Ukoliko patite od gihta u akutnoj fazi, najbolje bi bilo da potpuno ukinete mleko, mlečne proizvode i sve vrste mesa, posebno suhomesnate proizvode. Dozvoljene su posne supe pirinač, krompir.
Giht i druge bolesti
Lekovi koji povećavaju izlučivanje mokraćne kiseline iz bubrega nazivaju se urikozurici. Daju se bolesnicima kod kojih je smanjeno izlučivanje urata, koji imaju normalnu bubrežnu funkciju, koji nemaju bubrežne kamence i koji su voljni da piju dovoljno tečnosti (najmanje dve litre dnevno). Radi smanjenja mogućnosti stvaranja bubrežnih kamenaca, poželjno je smanjiti kiselost mokraće (npr. svakodnevno uzimanje sode bikarbone).
Kod bolesnika koji boluju samo od gihta retko treba primeniti lekove. U cilju sprečavanja nastupa gihta važno je naći mogući uzrok (npr. bubrežna bolest, hematološke bolesti i dr.) i pokušati ispraviti moguće udružene probleme (npr. hipertenzija, alkoholizam, debljina itd.). A posebno sve vreme ishrana mora da bude strogo kontrolisana.
