Izvor: Blic, 29.Nov.2016, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborila se za slobodu čoveka koji joj je pre 26 godina PUCAO U GLAVU
Poslednji put kad se Ijan Manuel našao licem u lice sa Debi Bejgri, je bilo kad je upucao tokom pljačke na Floridi, raznevši joj deo vilice. Dvadeset i šest godina kasnije, oni su se ponovo sreli, na parkingu benzinske stanice na Floridi, samo nekoliko sati nakon što je Ijan pušten iz zatvora.
Slobodan po prvi put, nakon 26 godina, Manuel kaže da je prva osoba koju je želeo da vidi Debi, žena koju je umalo ubio.
- Morao sam da uradim nešto o čemu godinama sanjam. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Da je poljubim u mesto gde je pogodio moj metak - rekao je Ijan.
Veče zločina
Jedne julske večeri Ijan je "visio" sa grupom starijih drugara kad su sreli Debi koja se vraćala kući. Ona je tada po prvi put izašla sa prijateljicama, otkako je rodila svoje drugo dete.
Manuel joj je uperio pištolj u glavu i rekao joj da mu da sve vredno što ima kod sebe. Tada je usledilo pucanje i jedna metak je pogodio Debi u vilicu.
Debi je deo vilice bio razoren, zubi su joj poispadali, a jezik je bio pocepan.
Nekoliko dana kasnije Ijan je uhapšen i priznao je da je ranio Debi. S obziorm na to da je imao svega 13 godina i već ranija hapšenja, sudija ga je osudio na doživotnu kaznu bez mogućnosti pomilovanja, rekavši kako će on biti primer drugima.
Poziv koji je promenio sve
Ijan je ubrzo pozvao Debi iz zatvor kako bi joj se izvinio i poželeo srećan Božić.
Za Debi, koja je tada bila na desetoj operaciji rekonstrukcije vilice, poziv je bio potpuno iznenađenje.
- Bila sam i dalje potrešena zbog napada, ali ipak, on je bio samo dečak i pozvao je da se izvini. Bilo mi je neobično da mlada osoba koja je skrivila nešto, tako reaguje i pozove me - ispričala je Debi.
Nakon prvog poziva, stigla su uskoro i pisma. Njih dvoje su počeli da se dopisuju. Ijan je kasnije prebačen u drugi zatvor, odakle je slao Debi pisma opisujući iskustvo iza rešetaka.
- Bila sam impresionirana njegovim pričama i tome koliko je bistro dete. Mislila sam da mu treba pružiti šansu za novi život, jer se on iskreno pokajao - rekla je Debi.
Pošto zakon ne dozvoljava da se licem u lice vide osuđenik i žrtva, njih dvoje su komunicirali preko pisama, a Debi mu je pružala podršku i verovala da će moći nešto da učini kako bi bio ponovo na slobodi.
Mnogo njenih prijatelja nije razumelo njenu empatiju prema Ijanu. Ljudi su joj govorili da je u zabludi i da ima Stokholmski sindrom.
Borba za Ijanovu slobodu
Debi je želela da ga podrži jer je bio još uvek mlad i nestabilan i znala je kako bi zatvor mogao da utiče na njega. Manuel je proveo i jedno vreme u samici dok je još imao 13 godina što je znatno uticalo na negovo menatlno zdravlje.
U 2010. godini Vrhovni sud je odbacio doživotnu kaznu za maloletnike i Debi je tad počela da se bori za njegovo puštanje iz zatvora.
Ijanova doživotana kazna je na kraju odbačena i on je sada kao 39-godišnjak, oslobođen.
Nakon izlasaka iz zatvora, trebalo je da ode u Alabamu gde postoji program za bivše zatvorenike koji su osuđeni još dok su bili maloletni, da se uklope u društvo i pomogne im se da pronađu posao i krenu da žive normalnim životom.
Ali, pre toga, on je želeo da vidi Debi, ženu koju je ranio, ali koja se svim silama borila da on bude slobodan i počne nov život.
- Nisam imao osećaj da grlim stranca. Ona je moj anđeo čuvar i moja druga majka - rekao je Ijan.
.jpg)
