Izvor: Blic, 17.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori sredinom novembra
Izbori sredinom novembra
Posle nešto više od osam meseci bez izabranog predsednika Srbije, raspisivanje predsedničkih izbora ponovo je dospelo u žižu javnosti posle pisma koje je juče predsednica Skupštine Srbije i v.d. predsednika Srbije Nataša Mićić uputila liderima DOS, a u kojem ih obaveštava da će oko ovog pitanja 'doneti odluku na koju je obavezuju Ustav i zakon'.
Predsednički izbori u Srbiji biće održani najverovatnije krajem novembra, saznaje 'Blic' >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u vrhu DOS. Prema zakonu i izmena i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike Srbije, od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora za predsednika Republike ne može proteći manje od 30 ni više od 90 dana. Ukoliko Nataša Mićić izbore raspiše do kraja ove nedelje, znači da bi oni mogli biti održani najranije 19. oktobra a najkasnije 21. decembra.
Naš sagovornik je, međutim, istakao da će se ići na varijantu koja podrazumeva da od dana raspisivanja izbora do dana njihovog održavanja protekne 60 dana. To znači da bi izbori, ukoliko budu raspisani ove nedelje, mogli da se održe 16. novembra.
Mićić u svom saopštenju upućenompolitičatima naglašava da je lažna dilema oko toga da li su potrebni predsednički izbori u Srbiji i da će doneti odluku za koju očekuje podršku DOS, a kojom će biti pokazana spremnost vladajuće koalicije da gradi demokratske institucije u Srbiji.
- Licitiranje o tome da li su sada Srbiji potrebni predsednički izbori je u suštini dilema da li poštovati zakon i Ustav ili ne. U Srbiji ne sme više biti takvih dilema. Svakome mora biti jasno da me na raspisivanje predsedničkih izbora obavezuju Ustav i zakon. Uverena sam da možemo i moramo preuzeti naš deo odgovornosti za to - objašnjava u pismu Mićićeva.
Raspisivanje predsedničkih izbora u Srbiji u situaciji kada je politička scena Srbije podeljena oko pitanja vanrednih izbora, za političke analitičare je samo potez kojim se odlaže ili umanjuje pritisak na Vladu Srbije od strane G17 plus i DSS. Ove dve stranke poručuju da ih predsednički izbori ne zanimaju, jer ne rešavaju problem krize demokratije u Srbiji, već insistiraju na raspisivanju vanrednih izbora.
Međutim, predsednica srpskog parlamenta u svojim odlukama vezanim za raspisivanje predsedničkih izbora nije uvek imala iste kriterijume.
Za razliku od sadašnje situacije kada se povela za principima legaliteta, Mićićeva je u februaru odluku o odlaganju raspisivanja izbora donela posle konsultacija sa relevantnim predstavnicima stranaka, šefovima poslaničkih klubova u Skupštini Srbije, Ustavnog suda Srbije...
- U konsultacijama je preovladalo mišljenje da se političke okolnosti koje imaju uticaj na uspeh predsedničkih izbora nisu promenile u odnosu na decembar 2002. godine, kada po drugi put nije izabran predsednik Srbije. Zbog toga stav većine političkih stranaka je da izbore treba odložiti do usvajanja novog ustava Srbije - rekla je tada predsednica srpskog parlamenta.
Predsednički izbori u Srbiji prvi put su održani 29. septembra 2002. godine i tada nije izašao dovoljan broj birača, tako da se išlo u drugi krug koji je održan 13. oktobra prošle godine. Ponovljeni izbori za predsednika Srbije održani su 8. decembra iste godine, sa promenjenim pravilima o cenzusu, ali takođe nisu uspeli. U februaru ove godine Mićićeva je donela odluku da će datum raspisivanja predsedničkih izbora biti poznat posle izrade novog ustava Srbije ili do početka redovnog jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije.
Predsednički izbori održani u decembru trebalo je da, bar prema Zakonu o izboru predsednika Republike (član 5i, stav 3), predsednik Skupštine Srbije raspiše 'u roku od 60 dana od dana kada su održani neuspeli izbori', odnosno od 6. februara ove godine.
Marko Blagojević, portparol CeSID, za naš list kaže da Mićićeva sada ispunjava odluku koju je donela u februaru, ali i da je tada donela odluku koja nije u duhu Ustava Srbije.
- Celishodnošću se ne može pravdati kršenje pravila - smatra on.
Ustav Srbije u članu 87 predviđa da, u slučaju prestanka mandata predsednika Srbije, u roku od 60 dana budu raspisani izbori za novog predsednika, međutim, ne reguliše situaciju eventualnih neuspelih izbora, što je deo materije kojom se bavi Zakon o izboru predsednika Srbije.
Međutim, nedostatak norme koja eksplicitno određuje rok u kome se moraju održati predsednički izbori doveo je do različitih tumačenja.
Prema jednom, izbori se moraju održati najpre 30, a najkasnije 60 dana, računajući od 6. februara 2003. kada se mora doneti odluka o raspisivanju izbora. Prema drugom tumačenju, koje je i primenjeno, predsednica Narodne skupštine mora najkasnije do 6. februara ove godine doneti odluku o vremenu održavanja izbora, ali nije vezana pravilom da se izbori moraju održati u napred navedenim rokovima, što je ona i uradila. E. B. Šta kažu Ustav i zakon
Zakon predviđa da je za predsednika Republike izabran kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali, ako je na izbore izašla najmanje polovina od ukupnog broja birača upisanih u birački spisak u Republici Srbiji. Ako je na izbore izašla najmanje polovina od ukupnog broja birača upisanih u birački spisak u Republici Srbiji, a nijedan kandidat nije dobio potreban broj glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana od dana održavanja prethodnog glasanja. U drugom krugu glasanja učestvuju dva kandidata koji su dobili najveći broj glasova ili više kandidata koji su dobili jednak i istovremeno najveći broj glasova. Na ponovljenom glasanju za predsednika Republike izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova, bez obzira na to koliko je birača glasalo. Ako u prvom izbornom krugu nije izašla najmanje polovina birača upisanih u birački spisak u Republici Srbiji, bez obzira na to koliko je glasova dobio pojedini kandidat, izbori se smatraju neuspelim. DOS: Tadić ili Mićunović
Sagovornik 'Blica' iz vrha DOS koji je zahtevao anonimnost rekao je da se u vladajućoj koaliciji kao jedina dva kandidata za predsednika Srbije pominju lider DC Dragoljub Mićunović i potpredsednik DS Boris Tadić.
- Sada sve zavisi od njihove lične odluke da li će prihvatiti da budu kandidati - rekao je naš sagovornik.
U DSS niko ne želi da komentariše ili se izjasni o predsedničkim izborima. U G17 plus su najavili da na izbore neće izaći ukoliko izborni cenzus ostane 50 odsto, dok bi u slučaju da cenzus bude smanjen na 40 odsto, ozbiljno razmislili o učešću na predsedničkim izborima. U DS, takođe, juče nismo mogli da dobijemo komentar na raspisivanje predsedničkih izbora.
