Izvor: RTS, 03.Jun.2013, 21:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbor fakuleta - razum ili srce
Ljubav prema struci i mogućnost pronalaženja posla, glavni su kriterijumi prilikom izbora zanimanja. Tri četvrtine ispitanika kaže da im je najbitinije da studiraju ono što im omogućava zaposlenje. Do posla najlakše dolaze lekari specijalisti, a slede i inžinjeri informatike.
Da li poslušati razum ili srce - dilema je mnogih maturanata uoči upisa na fakultet. Pomiriti sopstvene želje, afinitete i perspektivnost budućeg zanimanja - nije lako. Jednu od najvećih životnih >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odluka, izbor zanimanja, maturanti su, kažu, donosili sami ili u dogovoru sa roditeljima.
U istraživanju sajta Infostud gotovo tri četvrtine ispitanika navodi da im je najbitinije da studiraju ono što im omogućava zaposlenje. Interesovanja maturanata svake godine su drugačija.
"Pre četiri, pet godina potpuni rekorder po interesovanju maturanata je bila geografija, pre tri godine to je bio Fakultet bezbednosti, a poslednjih godina su to IT studije", navodi Tatjana Vidaković iz Infostuda.
Ljubav prema struci glavni je kriterijum, objašnjava Vidakovićeva, ali dodaje da neki studenati razmatraju i mogućnost odlaska u inostranstvo nakon studija.
Srbija će tako, pokazuje istraživanje, za nekoliko godina imati najviše inženjera informatike, zubara i lekara.
Lekari opšte prakse, kojih je na birou oko 2.000, do posla teško dolaze, dok su specijalisti su u znatno boljem položaju.
Nevena Letić iz Nacionalna službe za zapošljavanje kaže da se najlakše zapošljavaju lekari specijalisti i farmaceuti.
"Takođe, lakše se zapošljavaju inženjeri informatike, za koje je važno napomenuti da se lakše zapošljavaju ukoliko su u kontaktu sa strukom. Njihova znanja veoma brzo zastarevaju ukoliko ne prate šta se u struci događa", objašnjava Nevena Letić.
Pored znanja, ne treba zaboraviti da je tokom studija potrebno raditi i na veštinama i karakteru, jer poslodavci to i te kako očekuju.
"Po njihovoj proceni, zaposlenima u najvećoj meri nedostaju odgovornost, preciznost, sklonost ka timskom radu, sposobnost tolerancije stresa, emotivna stabilnost", kaže Letićeva.
Ukoliko ovladate i veštinom pregovaranja, ubeđivanja, a opštu pismenost ne stavite u drugi plan, put do posla, poručuju strucnjaci - biće mnogo kraći.
