Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Sep.2011, 14:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbeglice traže posebnu evidenciju na popisu
BEOGRAD -
Predstavnici 100 izbegličkih udruženja dostavili su danas srpskom premijeru Mirku Cvetkoviću otvoreno pismo sa zahtevom da Vlada Srbije po hitnom postupku donese odluku da se prognani i izbegli Srbi s područja bivše SFRJ evidentiraju na posebnom obrascu na predstojećem popisu stanovništva.
"Na posebnom obrascu treba da se popišu i građani Srbije koji su u Hrvatskoj, BiH i Sloveniji oštećeni u imovinskim i drugim pravima", izjavio je novinarima predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Koalicije izbegličkih udruženja Miodrag Linta, koji je u zgradi Vlade predao otvoreno pismo.
Prognani i izbegli Srbi traže, kako je objasnio, da se izvrši evidencija njihove oduzete, nestale ili uništene imovine i drugih stečenih prava.
"U otvorenom pismu tražimo i da se izbeglim i prognanim licima, kao i drugim oštećenim građanima Srbije, koji žive u trećim zemljama, omogući da obrazac za popis popune putem redovne i elektronske pošte ili u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije u inostranstvu", naveo je Linta.
On je istakao da bi posebna evidencija na popisu omogućila stvaranje jedinstvene baze oštećenih građana i imala bi veliki značaj u pronalaženju sveobuhvatnog, pravičnog i trajnog rešenja svih izbegličkih problema.
Šta je sa popisom imovine izbeglih?
Podsetivši da je Ministarstvo pravde SR Jugoslavije tokom 1996. godine organizovalo popis imovine izbeglih i prognanih Srba i ostalih građana koji imaju imovinu u Hrvatskoj, Linta je naveo da od premijera Cvetkovića sada traže odgovor na pitanje da li je ovaj popisni materijal ikada obrađen i da li je sačinjen zvaničan izveštaj o vrednosti njihove nezakonito uzurpirane imovine.
Prema njegovim rečima, u otvorenom pismu Vladi Srbije je upućeno još pet zahteva.
"Zatražili smo da Vlada Srbije usvoji peticiju izbegličkih udruženja koju je podržalo 75.000 građana, a koja sadrži 12 zahteva o povratu stanarskih, imovinskih i drugih stečenih prava Srba iz Hrvatske, uključujući neisplaćene penzije i obnovu porušenih ili oštećenih kuća na području gde nije bilo oružanih sukoba ", rekao je Linta.
Pored toga, kako je rekao, od Vlade se traži da usvoji Predlog rezolucije o poštovanju ljudskih prava prognanih i izbeglih Srba iz Hrvatske i da ga uputi Skupštini na usvajanje.
Cilj rezolucije je da stvori okvir za otvaranje suštinskog dijaloga o nerešenim imovinskim i drugim pravima Srba u Hrvatskoj, rekao je Linta.
Sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Hrvatske
On je ukazao da je temelj za rešavanje tih pitanja sporazum o normalizaciji odnosa Srbije i Hrvatske iz 1996. godine kojim su se dve zemlje obavezale da će sklopiti dogovor o naknadi za uništenu, oštećenu i nestalu imovinu.
Linta je istakao da prognani i izbegli Srbi sada traže od Vlade da ih informiše o tome šta je u proteklih 15 godina urađeno na realizaciji tog sporazuma i koje mere s tim u vezi planira da preduzme u narednom periodu.
"Tražimo, takođe, da Vlada Srbije kod bivših država sukcesora hitno inicira sednicu stalnog mešovitog komiteta zaduženog za sprovođenje odredbi Bečkog sporazuma o sukcesiji iz 2001. godine", rekao je Linta.
On je podsetio da je aneksom G tog sporazuma o privatnoj svojini i stečenim pravima utvrđeno da će svim građanima biti vraćena prava koja su uživali na dan 1. decembra 1990. godine.
"Mešoviti komitet se dosad bavio podelom imovine, zgrada, konzulata i ambasada, arhivske građe i novčanih sredstava bivše SFRJ, ali nikada odredbama aneksa G", rekao je Linta.
On je podsetio da je poslednji sastanak tog komiteta održan u septembru 2009. godine i naglasio da zato prognani i izbegli Srbi traže da Vlada Srbije inicira da što brže bude održana sednica na kojoj će biti razmatrana pitanja privatne svojine i stečenih prava građana.
Za sada bez prijema kod predsednika i premijera
Odgovarajući na pitanja novinara, Linta je rekao da delegaciju izbegličkih udruženja do sada nisu primili ni predsednik države, ni premijer iako su to u nekoliko navrata tražili.
On je kazao da Vlada vodi politiku popuštanja "u očekivanju da će Hrvatska biti jedan od saveznika Srbije u procesu evropskih integracija".
"Mi mislimo da to nije dobar pristup i zalažemo se da Vlada vodi politiku čistih računa prema Hrvatskoj zasnovanu na principu reciprociteta, jer samo takav pristup može da dovede do istinskog pomirenja i pravih dobrosusedskih odnosa u regionu", zaključio je Linta.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
